Ime Mahse Amini, koju je policija uhapsila 13. septembra i koji je preminula u bolnici tri dana kasnije, na Instagramu je obeležilo preko 650.000. puta. Iranke se udružuju na protestima na društvenim mrežama, a njihovi pametni telefoni i pristup internetu postali su njihovo oružje protiv gnusnog režima.
#IranRevolution
16. septembra preminula je 22-godišnji Mahsa Amini. Policija ju je uhapsila u centru Teherana. Povod za hapšenje bilo je nepropisno vezana marama, koja nije pokrivala kosu. Prema rečima svedoka incidenta, Mahsa je brutalno pretučena u kombiju, a zatim odvedena u policijsku stanicu, gde se onesvestila i pala u komu. 22-godišnjakinja je hospitalizovana, a nakon tri dana umrla je ne probudivši se iz kome.
Protesti, u kojima su u početku bile uglavnom žene, a koji su se fokusirali na ukidanje obaveznog nošenja marama, pretvorili su se u pobunu širom zemlje. Danas muškarci i žene, radnici i poznate ličnosti učestvuju u masovnim protestima, uzvikujući revolucionarne parole na univerzitetskim kampusima i plešući na ulicama, paleći hidžabe u javnosti i šišajući kosu .
– Iran je još jedan primer protesta koji se šire društvenim mrežama i skreću pažnju celog sveta na ono što se dešava – objašnjava Magdalena Sobkovjak, predsednica Udruženja „Žene u centru”, koja je dugo godina radila u evropskim Komisija i mediji.
- Ako neka tema počne da živi na forumima i društvenim mrežama, to postaje veliki problem za one protiv kojih je ova opozicija usmerena.
Tviter, Vacap i Instagram učestvuju u paralelnoj digitalnoj revoluciji koja stiže do svakog kutka sveta. Već nekoliko desetina sati nakon izbijanja protesta, iranske vlasti su pokušale da blokiraju pristup internetu i spreče korišćenje društvenih medija. Ovo je još jednom urađeno. 2019. godine, kada su Iračani protestovali protiv cena goriva, internet je bio isključen na nedelju dana. SpaceKs Elona Maska ponudio je Irancima pristup širokopojasnom internetu koji bi mogli da koriste zahvaljujući satelitima Starlink. Ovo je za sada samo ideja, jer su im potrebni zemaljski terminali koji su pod kontrolom iranske vlade.
– U Iranu su vlasti vrlo brzo došle na ideju da onemoguće pristup internetu, posebno u nekim delovima Teherana, ali takva akcija je mač sa dve oštrice – objašnjava Sobkovjak. – Danas naše ekonomije u velikoj meri zavise od interneta, odsecanje pristupa Internetu za veliku grupu ljudi generiše specifične gubitke u oblasti finansija i privrede. Rešenje koje se čini kao najjednostavniji način da vlada uguši proteste u korenu može biti kontraproduktivno.
Društveni mediji su alat koji pomaže u izgradnji građanskog društva
- Protesti na društvenim mrežama obično nemaju vođe - primećuje Sobkovjak. - Oni se vrte oko cilja, što podstiče više ljudi da učestvuje u njima. Društveni mediji su stvorili platformu na kojoj svako može da izrazi svoje mišljenje.
– U svetu pre društvenih medija, ovo su najpoznatije, koje pripadaju tzv elite su se oglasile na televiziji, u štampi ili na radiju - dodaje Sobkovjak. - Nije bilo gde da svi govore, a svačiji glas je tretirao kao podjednako važan. Sa vrstom protesta koje sada vidimo u Iranu, osoba koja pokreće ciklus događaja i zapali iskru nije poznata niti prepoznata.
Sobkoviak napominje da društveni mediji izazivaju veću uključenost građana i veći osećaj delovanja, što je sve teže u stvarnom svetu. - Danas nam je mnogo lakše da komentarišemo nešto na internetu nego da idemo na pravi protest. Društveni pokreti koji su izazvali najveću angažovanost najčešće su završavali masovnim izlaskom ljudi na ulice.
Od Bejruta do severoistočne Sirije, od Njujorka do Varšave, žene, uključujući i one koje odluče da pokriju kosu, izlaze na ulice u znak podrške Irankama koje odbacuju hidžab koji im je nametnut zakonom 1983. Šišaju se, kao Iranci rade i skandiraju iste parole koje se čuju na ulicama Irana: „Žene, život, sloboda“. Protesti protiv jednog od stubova islamske revolucije odražavaju borbu za iranski identitet i budućnost. Oni se takođe dešavaju na društvenim mrežama, pokazujući pravo lice istorijskih događaja.
Magdalena Sobkovjak - osnivač i predsednica nacionalnog udruženja "Žene u centru", začetnik "Akademije žena lidera u centru". Izveštavala je o unutrašnjoj i međunarodnoj politici – uklj. Američki izbori, teroristički napadi u Parizu i Briselu i Bregzit.
BONUS VIDEO
povezane vesti
