Ako ti srce preskoči kada dete krene na izlet, ako ti se dlanovi znoje dok prelaziš most i u glavi projiciraš crne scenarije, ili ako imaš osećaj da uvek moraš „još samo nešto da uradiš“ da bi sve bilo u redu – onda znaš o čemu pričamo. To nije obična briga. Nije ni „malo više stresa“. To je high-functioning anxiety ili skrivena anksioznost – stanje u kojem se spolja činiš stabilno, sposobno, pa čak i organizovano, ali iznutra te izjeda stalna napetost, kontrola i osećaj da nisi „dovoljna“.

Skrivena anksioznost nosi osmeh na licu

Zamisli lavinu emocija koje se pokreću čim tvoj mozak detektuje moguću opasnost – ne stvarnu, nego potencijalnu. Nisi ni zakoračila iz stana, a već ti misli jure: „Jesu li pojeli dovoljno? Šta ako padne? Šta ako zakasnimo? Šta ako…?“

High-functioning anxiety nije dijagnoza u klasičnom smislu, ali stručnjaci i terapeuti širom sveta sve češće govore o njoj. Posebno kada je reč o ženama i majkama. Ona se ne vidi jer „funkcionišeš“. Ali cena toga je visoka: iscrpljenost, nesanica, osećaj unutrašnjeg haosa, hronična krivica i preispitivanje.

Zašto je skrivena anksioznost češća baš kod majki?

Nismo rođene sa tim osećajem krivice – on se stvara. Društvo šalje poruku da moraš biti sve: nežna i jaka, posvećena i ambiciozna, prisutna i produktivna. Uz to, digitalni svet neprestano nas bombarduje savetima, upozorenjima i slikama „idealnog roditeljstva“.

Prema istraživanju Američke psihološke asocijacije (APA), žene u roditeljskom uzrastu češće prijavljuju simptome anksioznosti nego muškarci, a mnoge nikada ne traže pomoć. Jedno britansko istraživanje iz 2020. godine (University of Cambridge) pokazuje da više od 60% majki koje deluju „normalno“ zapravo svakodnevno iskuse anksiozne misli i emocionalnu iscrpljenost, ali retko to priznaju – čak i same sebi, piši nazdravlje.hr .

Kako se skrivena anksioznost manifestuje?

Neke majke će to nazvati „preopterećenost“, druge „pretjerana briga“. Ali evo nekoliko jasnih znakova koji se često javljaju kod onih koje imaju high-functioning anxiety ili skrivenu anksioznost:

  • Neprestano planiranje – i najboljih i najgorih scenarija
  • Osećaj da nikada nemaš „pravo“ na pauzu
  • Unutrašnji glas koji ti stalno govori: „Ako popustiš, sve će se raspasti“
  • Teškoće s odmaranjem, čak i kad za to imaš priliku

Telesni simptomi: nesanica, zatezanje u grudima, ubrzan puls, tenzijske glavobolje, hronični umor, nedostatak vazduha

Perfekcionizam: ništa nije „dovoljno dobro“, pa ni ti sama

Skrivena anksioznost kod majki nije slabost – to je reakcija na preopterećenje

Naš mozak ne pravi razliku između stvarne i zamišljene opasnosti – reaguje jednako. Kada osećamo da nismo u kontroli, aktivira se amigdala (centar za strah). A majke često osećaju da je odgovornost ogromna, da nemaju pravo na grešku.

Međutim, problem je u tome što živimo u svetu koji ne priznaje nevidljive borbe – ako se ne vidi, onda „nije stvarno“. A zapravo, najtiše borbe su one koje najviše bole.

Šta možeš da uradiš da sebi olakšaš?

Ne nudimo rešenja tipa „idi na jogu i biće ti lakše“. Anksioznost zahteva iskreni, svakodnevni rad sa sobom. Ali postoje konkretni koraci koji mogu pomoći:

Imenuj svoju anksioznost
Umesto da je guraš pod tepih, reci sebi: „Ovo je anksioznost, nije stvarnost.“ Već sama ta rečenica može razbiti njen intenzitet.

Diši svesno
Isprobaj tehniku disanja 4-7-8 (udahni 4 sekunde, zadrži 7, izdahni 8). Možeš to uraditi u autu, WC-u ili dok pereš sudove. Telo tada dobija signal: „Sigurna sam.“

Odbaci kult perfekcionizma
Dete ne treba savršenu mamu. Treba dovoljno dobru mamu – onu koja zna da stane, kaže „ne mogu“ i pokaže da je i ona čovek.

Postavi granice (i prema sebi)
Ne moraš odgovarati na poruke odmah. Ne moraš ići na svaki rođendan. Ne moraš svaki vikend imati plan. Imaš pravo na dosadu i tišinu, ne moraš biti dostupna 24/7.

Razgovaraj s nekim – bez filtera
To može biti prijateljica, terapeut, partner. Bitno je da ne glumiš da si dobro kada nisi.

Obrati pažnju na telo
Telo ti uvek šalje signale o tome šta tvoj um pokušava da ignoriše. Ako si stalno napeta, razdražljiva, fizički iscrpljena – to nije normalno stanje. To je signal da ti treba odmor.

Nisi sama

Ako ovo čitaš i osećaš da si ti ta – znaj da nisi slaba, niti „drama queen“. Nisi „hipersenzibilna“. Samo si umorna žena koja se trudi i voli. A ponekad je baš to previše za jedno telo i jedan um. Nemoj čekati da anksioznost postane tvoj svakodnevni glas. Poslušaj je; ne zato što ti govori istinu, već zato što ti pokušava reći da je vreme da zastaneš.

Jer biti majka znači biti i čovek. I imati pravo na granice, ranjivost i pomoć.

Kviz: Imaš li skrivenu anksioznost?

Označi slovo (A, B ili C) uz onaj odgovor koji ti najviše odgovara u većini situacija.

Kad tvoje dete ide na izlet sa školom ili vrtićem, kako se osećaš?
A - Srećna sam zbog njega i verujem vaspitačima.
B - Malo sam zabrinuta, ali trudim se da ne razmišljam previše.
C - Nervozna sam, često proveravam poruke i razmišljam šta sve može poći po zlu.

Kako ti izgleda vožnja autoputem ili prelazak mosta?
A - Opušteno, volim vožnju i posmatranje pejzaža.
B - Blago sam napeta, ali nije mi to velika stvar.
C - Osećam nelagodnost, ruke mi se znoje, često zamišljam crne scenarije.

Kako pristupaš zadacima i obavezama?
A - Planiram racionalno i rešavam stvari bez panike.
B - Ponekad me preplave obaveze, ali se nekako snađem.
C - Opsesivno planiram, stalno razmišljam o svemu što još nisam uradila.

Šta osećaš kad ti neko uputi kritiku?
A - Učim iz toga i idem dalje.
B - U tom trenutku me pogodi, ali brzo prođe.
C - Osećam se povređeno i dugo analiziram svaku reč.

Imaš slobodno popodne – kako ga provodiš?
A - Odmaram, gledam seriju, čitam ili šetam.
B - Pokušavam da se opustim, ali mi mozak stalno vrti „šta sve još moram“.
C - Slobodno vreme me uznemirava – osećam da uvek nešto treba da