Majke se mešaju u sve: Psiholog Anja Simonović o uticaju roditelja na izbor partnera, evo kada treba napraviti distancu

Serija ,,Leto kada sam postala lepa" (eng. ,,The Summer I Turned Pretty") je ove godine postala prava senzacija u svetu. 

Drama, koja je počela da se emituje 2022. godine, ovog septembra je ispričala poslednje poglavlje priče o ljubavnom trouglu između devojke po imenu Beli i dva brata- Konrada i Džeremaje. Premda na prvi pogled deluje kao tinejdžerska tematika, radnja ove serije je kupila i pažnju starijih gledalaca koju su vrlo lako uspeli da se pronađu ili makar saosećaju sa sada već legendarnim likovima.

Naravno, tu nije bio kraj. Pored glavnih uloga, vredi spomenuti i sporedne, ali ni u kom slučaju manje važne, a te uloge su igrale majke učesnika u začaranom ljubavnom trouglu koje su kako pomagale, tako i odmagale u razrešavanju ljubavnih drama svoje dece.

Printscreen/Youtube/Prime Video

Ovaj aspekat popularne serije nam je bio posebno interesantan, te smo odlučili da se obratimo kliničkom psihologu i sistemskom porodičnom psihoterapeutu Anji Simonović koja je objasnila uticaj majki na izbor partnera i podelila savete za negovanje zdravog odnosa sa roditeljima.

Majke

Prvo što smo želeli da znamo jeste njen komentar na uticaj majki u seriji ,,Leto kada sam postala lepa", na šta je ona rekla:

,,U ovoj seriji majke nisu u pozadini, one su zapravo centralne figure koje prave temelj i osnovu serije i svega što se u njoj događa. Najčešće tako i društveno i lično doživljavamo ulogu majke, zar ne?"

Stilovi roditeljstva

Osvrnuvši se na majke glavnih likova u seriji ,,Leto kada sam postala lepa”, Anja je objasnila različite stilove roditeljstva koji mogu da se pojave u adolescentnom periodu i predstavila njihove prednosti i mane.

,,Lorel, Belina majka, pokazuje kako izgleda roditelj koji ume da voli, bude posvećen i brižan, ali koji ume i da pusti, kada je to potrebno. Ona ne kontroliše, ne nameće, već postavlja pitanja, sluša i veruje da će ćerka pronaći svoj put - time dodatno gradeći njene kapacitete. Takva podrška je dragocena u adolescenciji – to je vreme kada mladi žele da ih roditelji vide i čuju, ali ne i da ih vode za ruku", objasnila je.

Suzan, s druge strane, ima nežan, gotovo romantičan odnos sa svojom decom i Beli, kako je rekla naša sagovornica.

,,Ona je topla, ali i pomalo idealistična – vidi svet kroz ružičaste naočare. Iako je njena ljubav duboka, često ne pravi granicu između svojih snova i tuđih potreba, odnosno potreba svoje dece. Suzanina nežnost, brižnost i mekoća umeju da budu dirljivi, ali često i zbunjujući i opterećujući za decu. Nejasne granice između roditeljskih želja i onih koje adolescent u tom periodu ima često stavlja tinejdžera u nelagodan položaj, u kom ne zna da li nešto radi zbog sebe ili da bi ispunio roditeljska očekivanja. Ovakav pristup ume negativno da utiče na razvoj samopouzadanja, samopoštovanja i identiteta kojim je dete zadovoljno", istakla je Anja.

Zaključila je da su mnogi roditelji u stvarnom životu negde između Lorel i Suzan – žele da pomognu i budu tu za svoje dete, ali se u isto vreme i bore sa tim da puste.

Uticaj roditelja na izbor partnera

Anja se potom posvetila temi uticaja roditelja, tj. majke, koja je obično izuzetno važna osoba u životu deteta, na izbor partnera. 

,,Roditelji, hteli to ili ne, često su model za ono kako dete kasnije bira partnera. Ako su u porodici postojali razgovori, razumevanje i poštovanje granica – dete će tražiti sličan odnos i u partnerskim odnosima.
Ukoliko su prisutni kontrola, tretman ćutanjem (kada kažnjavamo drugu osobu tišinom) ili kritika – dete će često birati odnose koji na neki način ponavljaju tu poznatu dinamiku iz svoje primarne porodice", objasnila je ona.

 

 

Kako kaže, Lorel u seriji, svojim smirenim i iskrenim pristupom, pomaže Beli da razvije sopstveni unutrašnji kompas, dok kod Suzan, osećamo koliko idealizacija i „planovi“ roditelja mogu da unesu pritisak na decu.

,,Kada ona kaže kako bi volela da Beli jednog dana bude deo njihove porodice, to deluje lepo, ali nesvesno oblikuje njihove odnose – i između Beli i Konrada i između braće", primećuje Anja.

Važan je pristup

Naša sagovornica je objasnila da roditeljski uticaj može kako da pomogne, tako i da odmogne, u zavisnosti od pristupa koji imamo. Ukoliko roditeljski odnos i roditeljski pristup na adekvatan način detetu pruži orijentir, tinejdžer može da raste i razvija se kako na ličnom, tako i na partnerskom planu sa svim svojim potencijalima.

Međutim, kada orijentir postane putanja, to je temelj za pritisak, neautentične odnose i hroničan osećaj neispunjenosti.

Distanca

U svakom odnosu, a posebno onom između roditelja i deteta treba napraviti distancu kako bi se obe strane osećale srećno, slobodno i nezavisno. Pitali smo Anju kada treba napraviti distancu, a ona je na to odgovorila na sledeći način:

,,Distanca je zdrava onda kada počnemo da osećamo da nam je teško da razlikujemo svoja osećanja od tuđih - kako u ulozi roditelja, tako i u ulozi adolescenta. Važno je razumeti i komunicirati to da prava distanca nije hladnoća – to je sposobnost da ostanemo povezani, ali da ne izgubimo sebe. Na taj način jedino možemo da bude autentično zadovoljni u bilo kod odnosu", objasnila je.

Distancu je dalje razložila na primerima likova u seriji ,,Leto kada sam postala lepa":

• Beli pravi distancu kada oseća da majka ne razume koliko su njene emocije prema Konradu jake - razlikujući svoj doživljaj od majčinog pogleda i razumevanja. Iako je Lorel dobronamerna, Beli u odnosu sa njom mora da nauči da stoji iza svojih osećanja – to je prirodan deo odrastanja.
   
• Konrad ne uspeva da napravi distancu. On potiskuje svoja osećanja i tugu zbog majčine bolesti i zatvara se, verujući da mora biti jak. To je primer kada emocionalna povezanost postaje teret, jer dete oseća da ne sme da pokaže slabost da ne bi povredilo roditelja.

Kako se izboriti sa pritiskom?

Roditeljski pritisak retko ko izbegne bez obzira na tip roditelja, zato vredi znati kako da se izborimo sa njim.

,,Pre svega, važno je prepoznati da pritisak ne mora uvek da izgleda kao stroga kontrola. Ponekad je to samo pogled koji poručuje: „Nemoj da me razočaraš. Mladi tada nesvesno počinju da žive tuđu predstavu o sebi, umesto svoju. U ovome u velikoj meri mogu da pomognu razgovori sa vršnjacima, osobljem u školi, porodicom ili osobom od poverenja", istakla je Anja.

Shutterstock

Dodala je da emocionalnu zrelosti postižemo tako što prepoznajemo svoje emocije, razumemo da se one razlikuju od tuđih i biramo da, uvažujući druge, iskomuniciramo i poslušamo svoj doživljaj.

,,S tim u vezi, protiv roditeljskog pritiska se ne borimo buntom, već postepenim osamostaljivanjem – s tim što učimo da kažemo 'Cenim tvoje mišljenje, ali osećam drugačije'", objasnila je.

Zdrav odnos

Svi želimo da imamo zdrav odnos sa svojim roditeljima, ali to ponekad može da bude izazovno. Evo šta je naša sagovornica rekla o tome:

,,Svaki zdrav odnos nije onaj odnos koji je bez konflikta. Zdrav odnos je onaj u kojem se konflikti mogu prevazići bez gubitka veze. Takav odnos podrazumeva razumevanje, poštovanje i ljubav, ali i slobodu za izražavanjem i osećanjem sopstvenih emocija."

Kako kaže, značajno je pomenuti da roditelj ne mora uvek da zna sve, u redu je da kao individua imamo stvari koje doživljavamo kao privatnost i intimnost – za zdrav odnos je dovoljno da dete zna da može, ukoliko želi, da kaže i da to neće ugroziti odnos, kao i da zna da je voljeno i kad ne govori ništa ili kada ne govori ono što se roditelju dopada.

Negovanje granica

Kada je u pitanju negovanje zdravih granica, Anja je našim čitaocima podelila sledeće savete:

,,Pre svega je važno razumeti da su granice zapravo način da očuvamo ljubav, a ne da je narušimo.
Kad roditelj kaže 'ne', to ne znači odbijanje, nego čuvanje sigurnosti. Kad dete kaže 'ne', to nije nužno bezobrazluk i 'teranje inata'. Kada dete kaže 'ne', to može da znači i – 'poštujem te, ali ovo moram sama/sam'."

Shutterstock

Anja je rekla da je važno edukovati odrasle o psihološkoj i emotivnoj dobrobiti dece i specifičnostima različitih razvojnih perioda.

,,Važno je razumeti da su granice sastavni deo zdravog i bezbednog odnosa. Kada roditelj ne postavlja granice, dete gubi orijentir. Kada ih postavi s razumevanjem – dete uči da ih i samo poštuje, kao i sebe i svoje granice, kako u tom, tako i u drugim odnosima", objasnila je.

Odluke

Vratimo se za kraj na seriju ,,Leto kada sam postala lepa" kako bismo razmotrili odluke koje su doneli glavni likovi- Beli, Konrad i Džeremaja i kako bi njihovi životi bilo manje komplikovani da su reagovali na drugačije načine.

,,Kao i u stvarnom životu, likovi iz serije 'Leto kada sam postala lepa' se susreću sa velikim izazovom koji se ne tiče toga koga i koliko volimo, već kako to radimo. Oni ćute kad bi trebalo da govore, pretpostavljaju umesto da pitaju, trpe u tišini da ne bi nekoga povredili, umesto da dele emotivni svet kako bi se približili i sebi i drugima", rekla je.

 

 

Anja savetuje da bi bilo dobro da umesto da guramo nekoga od sebe iz straha da nismo dovoljno dobri, da hrabro istupimo i priznamo šta osećamo, prihvatajući rizike tog poteza.

,,Kada imamo nalet intenzivnih emocija, impulsivne odluke i ponašanja nam ne pomažu da rešimo problem, već razgovor o tome šta i zašto smo osetili," navela je Anja.

Zaključila je da deluje da većina komplikacija sa kojima se u seriji likovi bore proizlaze iz toga što nisu dovoljno razgovarali. A to je lekcija koja je važna i za život van serije – najteže je reći ono što stvarno osećamo, ali to je jedini način da odnosi postanu jednostavniji i dublji, kako sa sobom, tako i sa drugima.  

 

Bonus video: