Pre nego što bi dobile posao, kandidatkinje su morale proći kroz takozvanu "moralnu proveru". Ovaj proces nije se odnosio na njihovu profesionalnu spremnost, već na društvene norme i lične karakteristike. Komisije su istraživale porodično poreklo, ponašanje u javnosti, odnos prema komšiluku, pa čak i navike u slobodno vreme. Jedan od ključnih uslova bio je da kandidatkinje ne smeju biti udate, smatrajući se da bi porodične obaveze mogle ometati posvećenost poslu.
Shutterstock
Više od tehničkog posla
Telefonistkinje nisu bile samo tehnički operateri; one su bile posrednice u komunikaciji, često predstavljajući prvi kontakt između ljudi. Zbog toga je njihova pozicija smatrana važnom, a društvo je očekivalo da budu "čedne", diskretne i pristojne. Njihov izgled, ponašanje i porodični status bili su pod stalnim nadzorom.
Ogledalo društva
Ovaj sistem moralnih provera odražavao je tadašnje društvene norme i ograničenja koja su postojala prema ženama. Njihova vrednost na tržištu rada nije se merila samo znanjem, već i društvenim statusom i ponašanjem. Danas, iako su žene prisutne u svim profesijama, i dalje se suočavaju sa predrasudama i dvostrukim standardima.
