Kada govorimo o regulaciji emocija, niko ne misli da moramo stalno biti smireni. Ključno je da se vratimo u stanje smirenosti, a da stvari ne izmaknu kontroli. I to je ono što moramo naučiti decu.
Koliko ima stvari u toku dana koje mogu da te izbace iz takta i „pogode u živac“? Ako ste roditelj, ovo pitanje je gotovo smešno, a ako ste zaposlena mama ili tata, spisak je beskonačan. Od najsitnijih „gluposti“ koje nas iznerviraju iako ne bi trebalo, pa do onih stvari koje nas s pravom i iskreno izlude – i na poslu i kod kuće. A onda još u zavisnosti od trenutka, od faze ciklusa, gužve u saobraćaju, vremena...
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Ne, jednostavno ne možemo biti u potpunom „zen“ raspoloženju ceo dan i beskonačno dugo. Ali to i nije cilj, jer – to nije izvodljivo. Cilj je da se što pre vratimo u stanje smirenosti kada „odlutamo“ u ta eksplozivna raspoloženja i da ne dozvolimo da stvari izmaknu kontroli. To je ključna stvar koju deca treba da usvoje što ranije. Ključnu ulogu u tome imamo mi – roditelji.
Shutterstock
U studiji objavljenoj u časopisu Applied Research in Quality of Life, istraživači su želeli da saznaju tačno šta roditelji mogu da urade kako bi pomogli svojoj deci da nauče da regulišu emocije. Utvrdili su da je ključna – svesnost, odnosno popularno nazvana mindfulness.
Postoje, naime, tri vrste ove svesnosti na kojima roditelji mogu raditi:
1. Dispoziciona svesnost
Dispoziciona svesnost može se smatrati opštom svesnošću, koju istraživači u ovoj studiji definišu kao „namerno i nepristrasno fokusiranje na sadašnje iskustvo“. Kada smo svesni, sposobniji smo da saosećajno i bez osuđivanja posmatramo iskustva drugih, što je korisno ne samo za vaspitanje male dece, već i za brak i roditeljstvo uopšte.
Shutterstock
Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi sa visokim nivoom dispozicione svesnosti češće imaju pozitivniji stav prema drugima, ponašaju se empatičnije i osetljiviji su na potrebe drugih. Te osobine pozitivno utiču na međuljudske odnose.
2. Bračna svesnost
U svakoj dugotrajnoj vezi svesnost je ključna za rešavanje konflikata, kao i za strpljenje i ljubav prema partneru. U svesnim brakovima odrastaju srećna deca. Naime, svesnost u vezi smanjuje emocionalnu impulsivnost zbog koje su sukobi burniji i teži, a istovremeno poboljšava komunikacione veštine.
Shutterstock
Važno je zapamtiti da deca posmatraju kako roditelji ili staratelji razgovaraju – naročito u napetim situacijama. Evo kako su autori studije opisali bračnu svesnost: „Svesnost u braku podrazumeva procese poput pažljivog slušanja partnera, prihvatanja osećanja i misli partnera bez osuđivanja, i reagovanja na ponašanje partnera uz samoregulaciju.“
3. Roditeljska svesnost
Do roditeljske svesnosti dolazimo kada savladamo dispozicionu i bračnu svesnost. Kako kažu autori studije – dispoziciona svesnost je preduslov za svesnost u braku, a taj odnos u velikoj meri doprinosi svesnosti u roditeljstvu.
Shutterstock
Jedna studija iz 2010. godine pokazala je da kvalitetan brak (ili partnerski odnos) pozitivno utiče na roditeljsku praksu, poboljšavajući zajedničko roditeljstvo. Autori studije pišu: „Načini na koje roditelji rešavaju konflikte važni su kako bi deca naučila da koriste zdrave i prilagodljive strategije za regulaciju emocija.“
Dakle, sve u svemu – ako želimo da naše dete bude sposobno da reguliše svoje emocije, vreme je da tu veštinu razvijamo i kod sebe, prenosi Mind Body Green.
Bonus video:
