Strogi roditelji kvare decu: Grub način vaspitavanja nije dobar, može da poremeti ovu ključnu funkciju

Znamo već odavno da neki roditeljski stilovi nisu najbolji izbor za decu, ali neprestano otkrivamo nove detalje, pa uz nove rezultate možemo tačno reći zašto je to – loš izbor. Evo zašto je autoritarni stil loš.

Generacije koje su odrastale uz roditeljske stilove koji su bili najsličniji autoritarnom ili su jednostavno bile – autoritarne, nisu shvatale da to nije baš najbolji izbor za vaspitanje dece. Ili su možda itekako dobro shvatale, ali ih se jednostavno ništa nije pitalo, jer nisu imale pravo glasa. Neka od te dece danas su roditelji, neka bake i deke, a neki su možda takav stil vaspitanja i usvojili, pa ga tako i dalje praktikuju. Ali to – nije dobro.

Osim što su stručnjaci taj stil roditeljstva proglasili najgorim roditeljskim stilom, nova studija pokazala je da loše utiče na jednu kognitivnu veštinu kod dece – teoriju uma. Teorija uma je sposobnost razumevanja šta drugi misle i osećaju, a usvaja se kroz rane društvene interakcije, posebno sa starateljima.

Studija

Nova studija objavljena u International Journal of Behavioral Development pokazala je da autoritarizam može u velikoj meri oblikovati razvoj ove socio-kognitivne sposobnosti. Prethodne studije već su pokazale da se razvoj dečje teorije uma može podstaći kada dete sluša reči i jezik koji se odnose na misli, osećanja, želje i uverenja. Međutim, nije bilo poznato kako roditeljski stavovi prema autoritetu i nejednakosti mogu uticati na ovu vrstu razgovora.

Istraživački tim je u studiju uključio 79 parova majki i dece na Novom Zelandu, gde su deca bila u dobi od dve do gotovo šest godina. Istraživači su procenili orijentaciju majki u pogledu socijalne dominacije i autoritarizma koristeći psihološke upitnike.

Shutterstock

Takođe su merili jezičke sposobnosti dece i njihove veštine teorije uma koristeći zadatke. To je uključivalo aktivnosti poput prepoznavanja kada lik u priči ima lažno uverenje ili drugačije želje od drugih – zadatke koji se obično koriste u razvojnoj psihologiji za procenu društvenog razumevanja dece.

Pored ovih procena, majke su trebale da opisuju slike. Svaka majka je dobila niz slika koje prikazuju decu i trebala je da ih opiše svom detetu „kao da čita slikovnicu“. Fotografije su prikazivale decu kako izražavaju različite emocije ili posežu za predmetima, a opisi majki su zabeleženi i analizirani. Istraživači su se fokusirali na to koliko često su majke koristile reči mentalnog stanja poput „misliti“, „osećati“, „želeti“ ili „nadati se“ te su ih kategorizovali prema vrsti, kao što su spoznaja, emocija ili želja.

Rezultati

Istraživači su otkrili da su majke koje su postigle više rezultate u orijentaciji na socijalnu dominaciju ili autoritarizam koristile manje reči mentalnog stanja kada su opisivale kinesku decu na fotografijama. Međutim, ta veza nije primećena kada su opisivale slike evropske dece, koju smatraju delom svoje „grupe“. To sugeriše da su stavovi majki uticali na njihovu spremnost – ili možda njihovu sposobnost – da se uključe u zauzimanje perspektive kada je meta rasprave pripadala drugoj etničkoj grupi.

Shutterstock/Evgeny Atamanenko

Važno je da su istraživači takođe pronašli širu vezu između ovih majčinskih stavova i rezultata dečje teorije uma. Bez obzira na to koji skup slika majka opisuje, deca čije su majke postigle više rezultate na lestvici orijentacije na socijalnu dominaciju ili autoritarizam postigla su lošije rezultate na zadacima teorije uma. Ovi rezultati sugerišu da društveni i politički stavovi roditelja mogu uticati na društveni razvoj deteta na vrlo raznolike načine – ne samo kroz interakcije iz trenutka u trenutak, već moguće i kroz šire obrasce u roditeljstvu i komunikaciji.

Ako roditelji koji svet vide kroz prizmu hijerarhije ili stroge poslušnosti imaju tendenciju da manje razgovaraju o mislima i osećajima – posebno kada raspravljaju o ljudima iz različitih sredina – deca mogu propustiti prilike za vežbanje razumevanja tuđih umova. S vremenom bi to moglo ometati razvoj empatije i zauzimanja perspektive.

 

Bonus video: