Zahvaljujući čistoj sreći, uspele su da prežive. Pre 38 godina, život dve sestre se drastično promenio tokom jedne noći, ostavljajući snažan uticaj. Nesreća koja ih je zadesila 6. januara 1985. godine, dok su bile srednjoškolke u Bogodolu, digla je celu bivšu Jugoslaviju na noge.
Te kobne zime 1985. godine, sestre Šima i Draženka Čuljak krenule su pešice iz Bogodola, gde su živele sa bolesnim ocem i bratom, u posetu majci Radici koja je radila u Mostaru. Bura i visoki snežni nanosi sprečili su ih da pređu preko Goranaca, pa su odlučile da pešače prema Širokom Brijegu. Hodajući kroz mećavu i boreći se sa snegom, upale su u provaliju u koju se ni za najlepšeg vremena ne bi moglo sići bez planinarske opreme.
Nisu uspele da se izvuku grebući noktima po ledu. Priljubljene jedna uz drugu, pokušavale su da se ugreju. Imale su samo pantalone i teksas jakne, dok je temperatura bila -27 stepeni. Pokušale su da se pokriju listovima knjiga, ali njihova tela tresla je groznica. Jedinu utehu nalazile su u molitvi. Beznadežno su sedam dana zvale pomoć, piše Jabuka.tv.
Čobanice su čule njihove bolne povike, ali zbog tadašnjeg aktuelnog "ukazanja u Međugorju", odlučile su da zadrže za sebe te neobične dozive. Sedmog dana, lovci Drago, Krešo i Rade Ćavar čuli su vapaje u pomoć. Okretali su se u krug, ali nisu ništa videli. Kako je mrak počeo da pada, lovci su otišli do najbližih kuća. Kada su ispričali šta su čuli i kada su to potvrdile čobanice, vratili su se na mesto odakle su dopirali povici. Spustili su konopce u provaliju i izvukli dva promrzla, crna ženska tela.
Nisu pokazivale znakove života i hitno su prebačene u KB Mostar, a potom na VMA u Beograd. Nakon operacije, obe noge su amputirane Draženki i Šimi. Ipak, u svakoj nesreći ima i sreće, koja je bila naklonjena i Draženki i Šimi. Tokom lečenja u Beogradu, upoznale su najveće ljubavi svog života.
Šima je upoznala Milu, koji je dolazio u posetu majci, i dogodila se ljubav na prvi pogled. Draženka je upoznala Gojka, koji je doživeo tešku nesreću zbog koje su mu takođe amputirane obe noge. Šima se 1990. godine preselila u Kanadu, a Draženka je to učinila 3 godine kasnije. Danas su obe uspešne poslovne žene. Šima radi kao računovođa i profesionalna je ronioca, dok je Draženka završila fakultet informatike i radi u vrlo uglednoj firmi, uz to što predaje i u školi.
Iako je nesreća odnela svoj danak, sestre su razvile novo poštovanje prema životu. U sledećem videu možete videti kako ove sestre, uprkos nesreći i velikom hendikepu, bez problema se snalaze u mnogim životnim situacijama. Vole da plešu i da rone, a mnogi ni ne znaju da nose proteze. Za njih ne postoje granice.
"Imamo drugu šansu. Želimo da doživimo više, vidimo više, radimo više...nego što smo ikada mislile da možemo. Život je kratak, nemamo dovoljno vremena za sve što bismo htele", rekle su svojevremeno u jednom intervjuu.
