Jedna studija se pokušala da da odgovor na ovo pitanje. To je urađeno kroz analizu podataka iz britanske Biobanke, koja predstavlja veliku biomedicinsku baza podataka i istraživački resurs, pošto sadrži detaljne genetske i zdravstvene informacije stanovnika Velike Britanije.
U testu je učestvovalo oko 90.000 ljudi. Svi su bili dobrog opšteg zdravlja i srednje životne dobi. Oni su nosili posebne narukvice (akcelerometre) koje su pratili njihove aktivnosti. Istraživači su kroz analizu shvatili da su u narednih šest godina nakon procene akcelerometra, ljudi koji su imali redovne i umerene do intenzivnije fizičke aktivnosti imali manje moždanog udara, srčanog udara, srčane insuficijencije i atrijalne fibrilacije (nepravilan srčani ritam) u odnosu na one koji nisu trenirali. Nakon novih analiza naučnici su dokazali još jednu stvar. Nije bilo nikave razlike u zdravlju ljudi koji vežbali vikendom i radnim danima i onima koji su vežbali samo tokom nedelje. Dakle, odgovor je da nije važno da li vežbate vikendom ili radnim danima, već je važno da vežbate. Fizička aktivnost je u svakom slučaju povezana sa boljim zdravljem srca.
"Ne bih želeo da iko pomisli da je dva i po sata usisavanja ili šetnje tokom vikenda dovoljno da se spreči srčana bolest. To je minimalni nivo vežbanja. Da biste videli stvarne koristi, moraćete da se oznojite " upozorava dr Piter Svaboda, predavač na Odseku za kardiologiju, na Univerzitetu u Lidsu za The Conversation.