Istraživanje otkriva: Evo kakav uticaj ima gubitak voljenih na naše telo, efekti se javljaju mnogo ranije nego što mislite

Novo istraživanje otkriva ubrzano starenje kao rezultat tuge, posebno nakon višestrukih gubitaka

Gubitak voljene osobe je uvek težak, ali nova istraživanja sugerišu da uticaj takvog gubitka može biti veći od emocionalnog bola. Studija Mailman škole javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija otkriva da smrt članova bliske porodice zapravo može ubrzati proces starenja na biološkom nivou, potencijalno postavljajući pozornicu za raniji početak zdravstvenih problema povezanih sa starenjem, izvještava StudyFinds.

Studija, objavljena u JAMA Network Open, otkrila je da ljudi koji su izgubili dva ili više bliskih članova porodice – uključujući roditelje, partnere, braću i sestre ili decu – pokazuju znake ubrzanog biološkog starenja u poređenju sa onima koji nisu doživeli takve gubitke. Ovaj efekat je primećen čak i kod odraslih u njihovim 30-im i ranim 40-im, što sugeriše da efekti tuge na naša tela mogu početi mnogo ranije nego što se ranije mislilo. 

Shutterstock

„Naša studija pokazuje snažne povezanosti između gubitka voljenih tokom životnog veka od detinjstva do odraslog doba i bržeg biološkog starenja“, kaže glavni autor dr Alison Ajelo, profesor epidemiologije na Univerzitetu Kolumbija. 

Istraživači su koristili podatke iz Nacionalne longitudinalne studije zdravlja adolescenata i odraslih, koja je pratila grupu Amerikanaca od njihovog 7. do 12. razreda (1994-1995). Oni su pogledali informacije o porodičnim smrtima koje su prijavili učesnici tokom pet talasa studije, koja je trajala 24 godine. U poslednjem talasu (2016-2018), kada su učesnici bili u srednjim 30-im do ranih 40-ih, istraživači su prikupili uzorke krvi od skoro 4.500 učesnika. Oni su koristili ove uzorke za merenje "epigenetske starosti" - način procene biološke starosti zasnovan na hemijskim promenama DNK. Zatim su uporedili epigenetsku starost ljudi koji su iskusili različite brojeve gubitaka da vide da li postoje razlike.

Biološko starenje 

Ali šta je zapravo „biološko starenje” i kako se ono razlikuje od rođendana koje slavimo svake godine? Dok hronološka starost jednostavno meri koliko dugo smo živi, biološka starost odražava koliko dobro naša tela funkcionišu na ćelijskom nivou. Naučnici to mogu da izmere korišćenjem specijalizovanih alata zvanih epigenetski satovi, koji posmatraju specifične hemijske promene u našoj DNK koje se stvaraju kako starimo. 

Zamislite to kao razliku između godine modela automobila i njegovog stvarnog stanja. Oba automobila su možda iz 2010. godine, ali onaj koji je dobro održavan biće u mnogo boljem stanju od onog koji je vožen u teškim uslovima. Slično tome, dva 40-godišnjaka mogu imati veoma različite biološke starosti u zavisnosti od njihovog životnog iskustva i zdravstvenih navika.

Rezultati studije 

Nalazi studije imaju važne implikacije na javno zdravlje i naše razumevanje kako životna iskustva utiču na naše dugoročno blagostanje. Skoro 40 procenata učesnika studije doživjelo je barem jedan značajan gubitak do ranih 40-ih godina. Ova rasprostranjenost naglašava koliko su takva iskustva uobičajena i ukazuje na potrebu za boljim sistemima podrške za one koji se bore sa tugom. 

Zanimljivo je da istraživanje takođe pokazuje da su gubici doživljeni u odraslom dobu imali jači uticaj na biološko starenje od onih koji su doživljeni u detinjstvu ili adolescenciji. Ovo dovodi u pitanje uobičajenu pretpostavku da trauma iz ranog života uvek ima najveći uticaj i sugeriše da kako ljudi stare, oni mogu biti osetljiviji na posledice gubitka.

Shutterstock

Studija je takođe primetila rasne razlike. Veći procenat učesnika Afroamerikanaca (57 procenata) i Hispanoamerikanaca (41 procenat) doživeo je najmanje jedan gubitak u poređenju sa belcima (34 procenta). Ova razlika u izloženosti gubitku može doprineti dobro dokumentovanim zdravstvenim disparitetima među različitim rasnim i etničkim grupama u Sjedinjenim Državama. 

Ova studija pruža važne dokaze da gubitak voljenih može ubrzati biološko starenje, čak i pre srednjih godina. Ovo može objasniti zašto ljudi koji dožive višestruke gubitke često imaju veći rizik od zdravstvenih problema kasnije u životu. Nalazi sugerišu da efekat gubitka na zdravlje može biti neposredniji i direktniji nego što se ranije mislilo. Oni takođe ističu potencijalne dugoročne posledice po zdravlje razlika u izloženosti gubitku između različitih rasnih i etničkih grupa.

Podrška onima koji tuguju 

„Još uvek ne razumemo u potpunosti kako gubitak dovodi do lošeg zdravlja i veće smrtnosti, ali biološko starenje može biti jedan od mehanizama kao što je sugerisano u našoj studiji“, primećuje dr Ajelo. „Buduća istraživanja bi trebalo da se fokusiraju na pronalaženje načina za smanjenje nesrazmernih gubitaka među ranjivim grupama. Za one koji dožive gubitak, treba obezbediti sredstva da se izbore sa traumom, što je ključno“, dodala je ona. 

Iako ovi nalazi mogu izgledati zastrašujuće, oni takođe nude nadu. Ako razumemo kako iskustva poput emocionalnog gubitka utiču na našu biologiju, možemo razviti bolje strategije za podršku onima koji tuguju i potencijalno ublažiti neke od dugoročnih uticaja na zdravlje. Ovo može uključivati ne samo emocionalnu podršku, već i intervencije koje imaju za cilj promovisanje zdravog starenja i otpornosti u suočavanju sa životnim izazovima. 

Shutterstock

Studija je podsetnik da tuga nije samo emocionalni proces, već može imati opipljive efekte na naše fizičko zdravlje. 

Studije poput ove pomažu da se pruži sveobuhvatnije razumevanje zdravlja i starenja. Prepoznajući dalekosežne efekte žalosti, možemo raditi na stvaranju društva koje bolje podržava pojedince u najizazovnijim vremenima života, potencijalno poboljšavajući dugoročne zdravstvene rezultate za sve.

Ograničenja studije 

Studija ima nekoliko ograničenja. Uočeno je samo epigenetsko doba u jednom trenutku, tako da ne može pokazati kako bi se biološko starenje moglo promeniti tokom vremena kao odgovor na gubitak. Istraživači takođe nisu mogli da isključe mogućnost da drugi faktori, kao što su nasledna medicinska stanja, mogu uticati i na verovatnoću gubitka i na biološko starenje. Pored toga, iako je studija uključila raznovrstan uzorak, možda nije imala dovoljno učesnika iz nekih rasnih i etničkih grupa da bi se otkrile potencijalne razlike u tome kako gubitak utiče na biološko starenje među različitim populacijama. 

 

 

Bonus video: