Sprečite rizik od demencije: Istraživanje otkrilo nove uzroke bolesti koje se svi plaše, evo kako možete da se zaštitite

Skoro polovina slučajeva demencije može se sprečiti ili odložiti rešavanjem nekih od 14 problema identifikovanih u novom izveštaju Lancet komisije.

Gubitak vida i visok holesterol dodati su na listu faktora rizika za demenciju koji se mogu promeniti. Skoro polovina slučajeva demencije može se odložiti ili sprečiti rešavanjem ovih faktora rizika. Briga o svom fizičkom zdravlju i bavljenje mentalno stimulativnim aktivnostima tokom srednjih godina i kasnije mogu smanjiti rizik od demencije, piše Everyday Health.

Prema nedavnom izveštaju, procenjuje se da bi rešavanjem 14 promenljivih faktora rizika, koji sada uključuju gubitak vida i visok holesterol, 45 procenata slučajeva demencije moglo biti odloženo ili potpuno sprečeno - čak i kod ljudi sa visokim genetskim rizikom od demencije.

Shutterstock

Novi izveštaj Lancet komisije za 2024., koji je napisalo 27 vodećih svetskih stručnjaka za demenciju, poziva zdravstvene zvaničnike i javnost da preduzmu mere za smanjenje ovih specifičnih rizika koji se mogu sprečiti počevši od detinjstva i nastavljajući se tokom života. 

,,Neki ljudi će i dalje razviti demenciju, ali ako preduzmu korake da smanje ove rizike, trebalo bi da žive duže, zdravije i da ostanu bez demencije tako dugo. Nikada nije prerano ili prekasno da se reaguje", rekao je glavni autor Gill Livingston , dr med., profesor specijalizacije iz psihijatrije starijih osoba na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Lancet izveštaj identifikuje ovih 14 promenljivih faktora rizika za demenciju:

• Visok krvni pritisak
• Dijabetes
• Gojaznost
• Fizička neaktivnost
• Pijenje previše alkohola
• Pušenje
• Traumatske povrede mozga
• Gubitak sluha
• Izloženost zagađenju vazduha
• Depresija
• Niži nivo obrazovanja
• Gubitak vida
• Visok LDL holesterol 

Fizički faktori rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost i fizička neaktivnost mogu dovesti do suženih ili blokiranih arterija koje smanjuju dotok krvi u mozak, a moždanim ćelijama je potrebno stalno snabdevanje krvlju i kiseonikom da bi pravilno funkcionisale. 

Previše alkohola i pušenje takođe mogu doprineti srčanim oboljenjima i biti toksični za moždane ćelije, uzrokujući njihovu smrt. 

Drugi faktor rizika koji direktno utiče na mentalne sposobnosti je traumatska povreda mozga, koja narušava funkcionisanje mozga.

Visok holesterol i gubitak vida mogu doprineti riziku od demencije 

Nove smernice su sada dodale visok holesterol u srednjim godinama (od oko 40 godina) na listu faktora rizika koji se mogu promeniti. Lancet komisija procenjuje da se sedam odsto slučajeva demencije može pripisati ovom ,,lošem" holesterolu, koji uzrokuje nakupljanje holesterola u arterijama. 

Kada je ova lista poslednji put ažurirana, pre četiri godine, nije bilo dovoljno dokaza koji bi ukazivali na LDL holesterol kao mogući faktor rizika, kaže dr Livingston. Od tog vremena, ,,ubedljivi novi dokazi" otkrili su da LDL holesterol povećava šanse za kognitivni pad. 

Shutterstock

Iako su problemi sa sluhom već bili na listi rizika od demencije, gubitak vida je dodat u ovom nedavnom ažuriranju. Opadanje ovih senzornih funkcija je uobičajeno kako starimo i može dovesti do konfuzije i problema sa obradom informacija i svakodnevnom percepcijom. 

Izveštaj Lanceta otkrio je da se dva procenta slučajeva demencije može pripisati nelečenom gubitku vida u kasnijem životu.

Zagađenje vazduha, depresija, usamljenost i nedostatak obrazovanja takođe mogu uticati na zdravlje mozga 

Zagađenje vazduha je povezano sa srčanim oboljenjima, što zauzvrat može povećati verovatnoću kognitivnog oštećenja. Pojedinci mogu imati malo kontrole nad svojom izloženošću zagađenju vazduha, tako da je smanjenje ovog rizika teško. Istraživači, međutim, sugerišu da ljudi mogu preduzeti neke pojedinačne radnje, kao što je nekorišćenje peći na drva ili ugalj i izbegavanje boravka napolju kada je kvalitet vazduha najgori. 

Depresija i socijalna izolacija takođe mogu doprineti demenciji jer mogu dovesti do zdravstvenih promena i promena u ponašanju koje povećavaju rizik od demencije, kao što su fizička neaktivnost, loša ishrana, veća konzumacija alkohola, manje sna i nedostatak mentalne stimulacije i angažovanja. 

Shutterstock

Iako veza između demencije i obrazovanja možda nije tako očigledna u poređenju sa drugim faktorima rizika, Lancet panel primećuje da je kvalitet obrazovanja u ranom životu povezan sa otpornošću mozga. 

„Ljudi sa višim i boljim obrazovanjem imaju jači, fleksibilniji skup neuronskih veza na koje se mogu osloniti ako ikada razviju bolest mozga koja može da izazove demenciju“, kaže dr Džesika Koldvel, direktorka Centra za prevenciju Alchajmerove bolesti kod žena u Klivlendska klinika. „Druga dobra vest u ovom ažuriranju je da je obrazovanje prepoznato kao uticajno iu kasnijim godinama. To znači da ljudi između 30 i 60 godina takođe mogu da vide značajne koristi od doživotnog učenja. Uzmite kurs, naučite jezik, zauzmite izazovan hobi ili istražite istoriju neke zemlje pre nego što otputujete“, dodala je ona.

Kako smanjiti rizik od demencije 

Iako ljudi mogu preduzeti efikasne korake da spreče mentalni pad u bilo kom uzrastu, Livingston upozorava da sada postoje jači dokazi koji pokazuju da je duže izlaganje riziku štetnije. Ona naglašava da razvijanje zdravih navika u detinjstvu – poput redovnog vežbanja i pridržavanja zdrave ishrane kako bi se izbegla gojaznost – može postaviti temelje za ponašanja kasnije u životu koja mogu da suzbiju rizike od demencije. 

Novi Lancet izveštaj daje nekoliko predloga koji će pomoći vladama i pojedincima da izbegnu opasnosti od demencije, uključujući:

• Pružite svojoj deci kvalitetno obrazovanje i budite kognitivno aktivni u srednjim godinama.
• Učinite slušne aparate dostupnim svim osobama sa oštećenjem sluha i smanjite izloženost štetnoj buci.
• Otkrijte i lečite visoki LDL holesterola u srednjim godinama, počevši od 40. godine. Učinite pregled i lečenje oštećenja vida dostupnim svima.
• Efikasno lečite depresiju.
• Nosite kacige i zaštitu za glavu u kontaktnim sportovima i biciklizmu.
• Dajte prioritet okruženjima u zajednici koja podržavaju i stanovanju kako biste povećali društveni kontakt.
• Smanjite izloženost zagađenju vazduha strogim strategijama čistog vazduha.
• Proširite mere za smanjenje pušenja, kao što su kontrola cena, podizanje minimalnog uzrasta za kupovinu i zabrana pušenja.
• Smanjite sadržaj šećera i soli u hrani koja se prodaje u prodavnicama i restoranima. 

„Svi možemo da preduzmemo korake dok smo još mladi ili u srednjim godinama kako bismo povećali svoje šanse da dobro ostarimo“, rekao je dr Koldvel, koji nije deo komisije Lancet. 

 

 

Bonus video: