Za skoro sve žene, 40-te će biti poslednja decenija njihovog menstrualnog života, činjenica koja može imati dalekosežne implikacije na zdravstvene rizike sa kojima će se suočiti u narednim decenijama.
U vašim četrdesetim godinama, rizici od kardiovaskularnih bolesti i raka takođe počinju da rastu, tako da su ovo ključne godine za procenu vašeg trenutnog zdravlja i unošenje promena kako biste ga poboljšali gde god je to moguće, kaže Stejsi Rozen, kardiolog u Northwell Health-u u Njujorku.
„Ovo vreme je važno za optimizaciju krvnog pritiska, holesterola, težine, fizičke aktivnosti – svega toga – jer iskreno, kada prođete kroz menopauzu, stvari postaju teže i komplikovanije i više je u pitanju. Četrdesete su decenija za ozbiljno planiranje i jačanje preventivnih sposobnosti“, rekao je Rozen.
Shutterstock
Koronarna bolest srca je vodeći uzrok smrti kod žena, a osam od 10 žena starosti od 40 do 60 godina ima najmanje jedan faktor rizika za srčanu bolest. Stare i proverene metode za smanjenje rizika su i dalje zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost, idealno najmanje 150 minuta nedeljno umerene do snažne aerobne aktivnosti i dva dana treninga snage.
Vežbanje i zdrava ishrana su načini da se smanji rizik od raka, koji počinje da raste kod žena u 40-im godinama. Zato u ovoj deceniji u svoje preventivne lekarske preglede uključite dva nova pregleda za rano otkrivanje raka.
Počinje skrining za rano otkrivanje raka dojke i debelog creva
Rizik od raka počinje postepeno da raste u 40-im godinama, tako da bi žene trebalo da nastave da se podvrgavaju skriningu raka grlića materice svake tri do pet godina, ali će takođe početi da se testiraju na druge vrste raka. Žene se podstiču da počnu da se testiraju na dva najveća karcinoma ubice žena: kolorektalni rak i rak dojke.
2021. godine, radna grupa je počela da preporučuje da se žene sa prosečnim rizikom podvrgnu skriningu raka debelog creva prvi put u dobi od 45 godina. U idealnom slučaju, to bi trebalo da bude kolonoskopija — zlatni standard za prevenciju raka debelog creva, koji bi trebalo da se ponavlja svakih 10 godina.
„Verovatno se 90 odsto smrti od raka debelog creva može sprečiti blagovremenim skriningom i kolonoskopijom. To je zato što kolonoskopija ne traži samo rak; Polipi koji se mogu razviti u rak se takođe otkrivaju i uklanjaju“, kaže Rajeev Jain, gastroenterolog iz Texas Digestive Consultants u Dalasu.
Postoje i druge opcije za skrining raka debelog creva, uključujući test stolice svake godine, DNK test stolice svake jedne do tri godine (iako oni imaju veću stopu lažno pozitivnih) i druge vrste testova snimanja svakih pet godina.
Shutterstock
Možda izgledaju kao bolji izbor jer nisu toliko invazivne kao kolonoskopija, koja takođe zahteva pripremu pre same procedure. Ali Jain govori svojim pacijentima da samo uporede kolonoskopiju sa alternativom hemoterapije i operacije ako se razvije kolorektalni rak. Neinvazivni testovi mogu dijagnostikovati samo postojeći rak, dok ga kolonoskopija može i dijagnostikovati i sprečiti. "Ako želite da sprečite rak, izaberite visokokvalitetnu kolonoskopiju sa uklanjanjem polipa", kaže Jain.
Preporuke o tome kada žene treba da urade prvi mamograf i koliko često su se menjale mnogo puta tokom godina. Najveći razlog za to je taj što se preporuke menjaju kako se akumulira sve više dokaza kako bi se dobila jasnija slika o ravnoteži koristi i štete skrininga.
USPSTF je upravo ponovo ažurirao svoj savet i preporučio da žene dobiju svoj prvi mamograf u dobi od 40 godina, a nakon toga bi trebalo da se pregledaju svake dve godine.
Džoan Elmor, lekar interne medicine na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, koja je specijalizovana za proučavanje otkrivanja raka, kaže da je važno razumeti da skrining na rak ima koristi, ali i štetu. „Osim neprijatnosti same procedure, ove štete uključuju rizik od lažno pozitivnih rezultata, gde test može da kaže da imate rak, a na kraju ga nemate, ali zbog toga morate da imate niz mnogih dodatnih testovi", kaže Elmore.
Shutterstock
Ona ne želi da obeshrabri žene da se pregledaju, ali sugeriše da žene sa prosečnim rizikom od raka ne traže više pregleda nego što im je potrebno i da budu svesne da su lažno pozitivni rezultati uobičajeni. "Kod raka dojke, jedan od 10 mamografija će imati abnormalnost i žena će biti pozvana na dodatno testiranje. Ovo je deo procesa skrininga i nemojte biti previše šokirani kada vas pozovu", kaže Elmor.
Jedan od načina da se smanji verovatnoća lažnih pozitivnih rezultata je da se dobije 3D mamograf (tomosinteza) jer pruža mnogo više informacija, kaže Elmor.
Intimno i reproduktivno zdravlje
Iako mnoge žene zatrudne i rađaju decu u 40-im godinama, većina će ovu priču završiti u tridesetim. Ako ste sve ovo vreme uspeli da zadržite istog ginekologa, nadamo se da ste sa njim izgradili čvrst odnos. To znači da ga možete tražiti da vam pomogne da poboljšate vaše opšte zdravlje i pripremite vas za sve što dolazi sa perimenopauzom, periodom koji vodi do menopauze, tokom kojeg telo postepeno proizvodi manje estrogena i žene počinju da imaju manje menstruacije.
Bilo bi dobro da obratite pažnju na svoje mentalno zdravlje i proverite da li patite od depresije, anksioznosti, preteranog stresa ili drugih mentalnih poremećaja.
Metaboličko i vaskularno zdravlje
Vaše 40-te su takođe vreme za procenu ako ste imali neželjene ishode trudnoće, kao što su gestacijski dijabetes, preeklampsija ili hipertenzivni poremećaji trudnoće, prevremeni porođaj, poremećaji raspoloženja u vezi sa trudnoćom (kao što je postpartalna depresija) ili ponovljeni gubici fetusa. Sve ovo može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa bi trebalo da vodite računa o svom krvnom pritisku, šećeru u krvi i holesterolu.
Vaš krvni pritisak treba da se meri najmanje svake dve godine ako je ispod 120/80, ali ako razvijete visok krvni pritisak, onda su neophodne godišnje kontrole. Slično tome, provere holesterola treba da se rade svakih pet godina, osim ako vrednosti nisu iznad normalnih, u kom slučaju će vam trebati češći testovi. Trebalo je da počnete da se proveravate na dijabetes u 30-im, tako da nastavite sa tim.
Shutterstock
Neke žene u 40-im godinama mogu razviti probleme sa štitnom žlezdom, kaže Jill Rabin, ginekolog u Northwell Health-u u Njujorku. Iako to niko zvanično ne preporučuje, Rabin kaže da je mudro razmisliti o odlasku u laboratoriju kako bi se odredio nivo TSH i slobodnog T4. Ovi hormoni pomažu u regulisanju metabolizma i drugih telesnih funkcija, a njihov nivo može biti pokazatelj koliko dobro funkcioniše štitna žlezda.
Ako razvijete simptome preaktivne ili neaktivne štitne žlezde, razgovarajte sa svojim lekarom o uputu za laboratorijske testove štitaste žlezde ili endokrinologu. Simptomi prekomerno aktivne štitne žlezde ili hipertireoze uključuju neobjašnjiv gubitak težine, ubrzan rad srca, prekomerno znojenje ili netoleranciju na toplotu, oticanje vrata, drhtanje ruku, slabost mišića, poteškoće sa spavanjem i nervozu ili razdražljivost. Hipotireoza, nedovoljno aktivna štitna žlezda, uključuje simptome kao što su umor, povećanje telesne težine, netolerancija na hladnoću, bol u zglobovima ili mišićima, suva koža, proređena kosa, simptomi depresije i usporen rad srca.
Nega očiju, zuba i kože
U dobi od 40 godina, sve žene takođe treba da imaju osnovni pregled očiju i, ako je potrebno, da ga ponove na osnovu vaše porodične istorije i simptoma.
Nastavite sa redovnom dekalcifikacijom dva puta godišnje, ili možda i češće ako ne vodite redovnu brigu o svom oralnom zdravlju (kao što je neredovno čišćenje koncem).
Mnoge žene će početi da primećuju promene na svojoj koži u 40-im godinama, uključujući i početak razvoja finih i dinamičnih bora, onih koje su rezultat ponovljenih izraza lica, kaže Ejpril Armstrong, dermatolog sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.
„U svojim 40-im počinjete da primećujete vidljivo smanjenje elastičnosti i vlažnosti vaše kože, tako da ćete primetiti da je koža suša i da počinje da postaje malo tanja“, kaže Armstrong.
Printscreen/Instagram
„Ne postoji univerzalna preporuka za sve da se testiraju na rak kože u četrdesetim godinama“, kaže Armstrong, ali savetuje oprez kod onih sa faktorima rizika za rak kože, kao što je istorija dugotrajnog izlaganja suncu ili korišćenje solarijuma, i oni sa porodičnom istorijom melanoma ili nemelanomskog raka kože. Ona podstiče žene da samopregledaju sve sumnjive madeže ili promene boje.
Armstrong takođe preporučuje da žene uključe retinol ili, u idealnom slučaju, retinoid u svoju rutinu nege kože kako bi se smanjili efekti oštećenja od sunca. Ali kao i uvek, najvažniji deo nege kože je zaštita od sunca, uključujući redovnu upotrebu kreme za sunčanje. Čak i ako vaša podloga sadrži kremu za sunčanje, ona često sadrži filtere koji propuštaju zrake, pa Armstrong preporučuje da ispod stavite običnu kremu za sunčanje, a zatim da nanesete šminku preko nje.
Vakcine
Na kraju, važno je ne zanemariti mogućnost da se izbegnu zarazne bolesti koje se mogu sprečiti blagovremenom vakcinacijom. Nastavite sa godišnjom vakcinacijom protiv gripa i kovida kako biste smanjili rizik od komplikacija i hospitalizacije zbog ovih bolesti. Ove vakcine su posebno važne za one sa određenim faktorima rizika, kao što su gojaznost ili visok krvni pritisak, ali čak i ljudi srednjih godina bez zdravstvenih problema mogu završiti u bolnici sa gripom ili kovid infekcijom.
Četrdesete su takođe poslednja šansa za žene da dobiju vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV) kako bi smanjile rizik od infekcije od devet sojeva HPV-a koji izazivaju skoro sve vrste raka grlića materice i mnoge vrste raka vulve, vagine, anusa i usta. . Stope raka grlića materice se povećavaju kod žena starosti od 30 do 44 godine, a žene mogu dobiti HPV vakcinu do 45. godine, piše National Geographic .
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
