Štitna žlezda je jedna od najvažnijih u organizmu. Nalazi se u vratu odmah ispod Adamove jabučice, a luči hormone koji pomažu u regulisanju telesnih funkcija.
Ako dođe do uvećanja štitne žlezde, u pitanju je stanje pod nazivom struma (gušavost), a u užem smislu se strumom smatra svako uvećanje ove žlezde bez poremećaja njene funkcije.
Kako prepoznati uvećanu štitnu žlezdu?
Prvi i osnovni simptomi uvećanja štitne žlezde je primetan otok u predelu vrata, piše medicinska platforma Healthline. Ako imate čvorove na štitnoj žlezdi, njihova veličina može da varira od vrlo malih do izrazito velikih,i samim ti dolazi do oticanja.
Kako tvrdi ovaj portal, ostali simptomi su: otežano gutanje ili disanje,kašalj, promuklost, vrtoglavica kad podignete ruku iznad glave.
Šta je uzrok njenog uvećanja?
Jedan od faktora rizika je manjak joda u organizmu, piše Healthline. Ovaj mineral neophodan je kako bi štitna žlezda nesmetano proizvodila tiroidne hormone. Kada nema dovoljno joda, žlezda dodatno radi na stvaranju hormona, usled čega se uvećava.
Takođe neki od uzroka mogu biti Grejvsova bolest, Hašimotov tiroiditis, zapaljenje, ciste, rak štitne žlezde, pa čak i trudnoća.
Ko je u opasnosti od strume?
Uvećanu štitnu žlezdu češće imaju pacijenti koji :
imaju porodičnu istoriju raka štitne žlezde, čvorova ili drugih problema koji pogađaju ovu žlezdu, ne unose dovoljno joda, imaju stanju koje smanjuje nivo joda u orgnaizmu, žene koje imaju više od 40 godina, u drugom su stanju ili menopauzi, podvrgli su se zračenju grudi ili vrata.
Kako se leči struma (gušavost)?
Lečenje zavisi od veličine,stanja u kom se nalazi i simptoma koji su povezani sa njom, i o tome odlučuje isključivo lekar tokom lečenja. Vrlo je bitno imati u vidu da se lečenje zasniva i na zdravstvenim problemima koji su doprineli nastanku uvećanja štitne žlezde.
Ako imate hipotireozu ili hipertireozu, lečenje ovih stanja može biti dovoljno da se smanji struma, piše Healthline, a ukoliko štitna žlezda bude previše uvećana, potrebno je njeno uklanjanje hirurškim putem. Primenjuje se i radioaktivni jod kod ljudi sa toksičnim multinodularnim strumama, a on se unosi oralno i putem krvi putuje do štitne žlezde, gde uništava preaktivno tkivo.
Prema podacima SZO bolesti štitne žlezde su na četvrtom mestu po učestalosti u svetu. Po zvaničnoj statistici godišnje od bolesti štitne žlezde u našoj zemlji oboli oko 3.500 ljudi. Lekari ističu da svaka druga osoba u Srbiji ima neki poremećaj štitne žlezde ili čvorić, a da toga nije ni svesna.
