U novoj studiji, naučnici su pogledali snimke mozga žena i otkrili da su oni koji su se osećali socijalno najizolovanijima imali najviše aktivnosti u regionima mozga povezanim sa žudnjom za slatkom hranom.
Ovo istraživanje, objavljeno u JAMA Netvork Open, zasniva se na ranijim istraživanjima koja povezuju usamljenost sa lošim mentalnim zdravljem, kognitivnim opadanjem, povećanjem telesne težine i hroničnim bolestima povezanim sa gojaznošću, poput dijabetesa tipa 2, uprkos ogromnim dokazima za ove veze, naučnici još uvek nemaju jasna slika osnovnih uzroka, kaže autor studije dr Arpana Gupta, vanredni profesor na Univerzitetu u Kaliforniji, Los Anđeles.
„Iako je otkriveno da je gojaznost povezana sa depresijom i anksioznošću, a smatra se da je prejedanje mehanizam za suočavanje sa usamljenošću, želeli smo da pogledamo puteve mozga koji su povezani sa ovim osećanjima i ponašanjima“, kaže Gupta za Everyday Health.
Shutterstock
Da bi to uradili, Gupta i njen tim anketirali su 93 žene o njihovim društvenim vezama, osećaju usamljenosti ili izolacije, telesnoj težini i navikama u ishrani. Naučnici su zatim koristili magnetnu rezonancu da prouče kako mozak učesnika reaguje na apstraktne slike koje nisu povezane sa hranom ili slike različite slatke i slane hrane.
Učesnici koji su prijavili viši nivo socijalne izolacije takođe su imali veću verovatnoću da imaju intenzivnu želju za hranom, nezdravu ishranu, prejedanje i simptome anksioznosti i depresije.
Koristeći istu proceduru, takođe su otkrili da su žene koje su se osećale socijalno najizolovanijima imale najviše aktivnosti u regionima mozga za koje se smatra da igraju ulogu u reagovanju na želju za slatkom hranom. Najusamljenije žene su takođe imale smanjenu aktivnost u regionima mozga koji igraju ulogu u samokontroli u vezi sa ponašanjem u ishrani.
,,Društvena izolacija može izazvati žudnju za hranom koja je slična žudnji za društvenim vezama. Pokazujemo dokaze da su naše društvene veze ključne za to kako jedemo nezdravu hranu, posebno visokokaloričnu hranu i slatkiše", dodaje Gupta.
Načini smanjenja želje za šećerom
Studija ima neka ograničenja, uključujući mali broj učesnika i oslanjanje na to da se oni tačno sećaju i izveštavaju o detaljima o njihovoj ishrani, raspoloženju i zdravlju.
Ipak, dr Lu Ki kaže da rezultati ove studije pružaju nove dokaze koji sugerišu da naše raspoloženje utiče na naš odgovor na hranu.
„Studija otkriva reaktivnost mozga posebno na slatku hranu, što objašnjava neprilagođene promene ponašanja kod socijalno izolovanih ljudi“, kaže dr Ki, koji nije bio uključen u istraživanje.
Ki kaže da bi ljudi mogli da utiču na svoje navike u ishrani unoseći promene u svoj društveni život kako bi smanjili osećaj izolacije.
Shutterstock
Gupta kaže da je socijalna podrška dobar početak. To može značiti praktikovanje raznih hobija, volontiranje, pridruživanje raznim grupama ili bilo šta što može pomoći u poboljšanju vaše interakcije sa drugim ljudima. Vremenom, ovo bi moglo da pomogne da se promeni način na koji mozak reaguje na signale koje šalje hrana i da se lakše odupre slatkišima.
„Takođe možemo da koristimo holističke intervencije uma i tela da normalizujemo ove promene u mozgu kroz meditaciju, vođenje dnevnika i vežbe za smanjenje stresa“, kaže Gupta.
Gupta dodaje da svest da je žudnja za šećerom povezana sa društvenom izolacijom takođe može pomoći ljudima da shvate da imaju sposobnost da promene svoje obrasce ishrane. ,,Znanje da vas usamljenost tera da žudite za visokokaloričnom hranom, posebno šećerom, može pomoći", kaže Gupta.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
