Konstantno visok šećer u krvi nikako ne treba ignorisati jer može olako da preraste u dijabetes. To je ili zato što vaše telo ima premalo insulina ili telo ne funkcioniše ispravno sa insulinom. Iako se čini kako je nemoguće ovim problemima stati na put, postoje načini za upravljanje nivoima glukoze, odnosno šećera u krvi, a početak je izbegavanje namirnica koje se su najgore za nivo šećera u krvi.
Neke od tih namirnica su jogurti s voćnim ukusom, mkoji su puni šećera, čak i više od nekih slatkiša, govore stručnjaci iz Klivlend klinike i navode "Umesto toga, probajte običan grčki ili islandski jogurt i dodajte malo meda da ga sami zasladite".
I grčki i islandski jogurt imaju više proteina od običnog jogurta, što može pomoći u balansiranju šećera u krvi. Prelijte ga svežim voćem ili semenkama da biste dodali malo vlakana. Vlakna mogu pomoći i u stabilizaciji šećera u krvi. To je zato što, iako je to vrsta ugljenih hidrata, telo ih ne razgrađuje, pa stoga ne mogu uzrokovati skok nivoa šećera u krvi.
Prerađeni ugljeni hidrati kao što su beli hljeb, krompir i grickalice poput čipsa i pereca. Međutim, ne morate ih potpuno isključiti. Glikemijski indeks meri samo hranu kada se jede sama. Dakle, da biste smanjili njihov uticaj na šećer u krvi, nemojte ih jesti same, već ih uparite s hranom bogatom proteinima i vlaknima.
Klivlend klinika takođe kaže da pržena hrana može povećati rizik od visokog holesterola, gojenja i razvoja dijabetesa tipa 2.
Ova vrsta hrane je često puna transmasti zbog ulja koje se koristi za prženje. Transmasti mogu doprineti otpornosti na insulin, nečemu što može dovesti do viška šećera u krvi.
Ako pazite na nivo šećera u krvi, možda biste trebali ozbiljno ograničiti konzumaciju transmasti, jer transmasti mogu povećati otpornost osobe na insulin ako ima dijabetes tipa 2. Ovo može direktno uticati na nivo šećera u krvi jer je insulin jedan od najvažnijih hormona u regulaciji nivoa glukoze u krvi.
Dijeta prilagođena šećeru u krvi je ona koja se sastoji od puno hrane bogate hranljivim materijama, kao što su vlakna, zdravi, neprerađeni ugljeni hidrati, riba i zdrave masti poput nezasićenih ili polinezasićenih. Što se tiče namirnica koje treba izbegavati, tu spadaju stvari koje su bogate dodatkom šećera i rafinisanih ugljenih hidrata, s vrlo malo proteina ili vlakana koji to podržavaju.
