Sandra Krstev Barać, mag. nutricionizma, IFMCP (sertifikovani praktičar funkcionalne medicine) i prof. Dr. Darija Vranešić Bender donosi savete kako da smršate bez gladovanja.
Gotovo da ne postoji bolest ili stanje u savremenom svetu koje na neki način nije povezano ili uzrokovano stresom, a sve više ljudi na stresne situacije reaguje prekomernim unosom hrane. Za mnoge ljude hrana je uteha. Stoga često posežu za hranom kada imaju emocionalni problem, nekada svesno, nekada podsvesno. Stres nije jedini pokretač preteranog unosa hrane, neki ljudi jednostavno jedu previše jer su na to navikli. Loše navike se lako stiču, a nešto teže ih je i osloboditi, ali nije nemoguće, piše Miss7.
Redovni obroci su ključ vitkosti
"Ne preskačite obroke, jer to usporava vaš metabolizam, što dovodi do gomilanja viška kilograma. Osim toga, ako ne jedete redovno, velika je verovatnoća da ćete na sledećem obroku pojesti više. Don Nemojte preskakati ni doručak. Brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno doručkuju bolje kontrolišu telesnu masu“, otkriva Krstev Barać male trikove kako da jedete manje i zdravije i savetuje: „Izbegavajte obroke do kasno u noć. Bolje je da jedete uglavnom ugljenih hidrata u prvom delu dana, a proteina u drugom. Izbegavajte alkohol jer je bogat kalorijama, a ovo pravilo važi i za bezalkoholna gazirana pića."
Shutterstock
Supe i čorbe imaju brojne prednosti za zdravlje organizma. Osim što su lako svarljive i bogate važnim hranljivim materijama, supe pomažu u održavanju vitke linije. Istraživanja pokazuju da ako osoba jede supu pre glavnog obroka, ukupno će potrošiti manje kalorija. "Čorbe i čorbe blagotvorno utiču na varenje i probleme sa pražnjenjem creva, a ako se prave od raznovrsnog i šarenog povrća, zdravstvene dobrobiti postaju brojne. Važno je i da jedete polako i dobro žvaćete hranu i to ćete postići. ovo stavljajući između svakog zalogaja viljušku ili kašiku“, objašnjava Krstev Barać.
„Jedenje sa nogu“ uništava varenje
Intenzivan radni ritam često ne ostavlja dovoljno vremena za kvalitetne dnevne obroke, a kada se jelo obično se obavlja brzo i u pokretu. Međutim, takav pristup ishrani često dovodi do problema sa varenjem. „Pošto se osećaj sitosti javlja sa zakašnjenjem, kada brzo jedete veoma je teško uočiti signale sitosti, što dovodi do nagomilavanja viška kilograma. Zato, da biste jeli manje, planirajte da odvojite dovoljno vremena za obroka“, savetuje nutricionista.
Antonio Guillem Fernandez / Panthermedia / Profimedia
Jedan od uzroka prejedanja je povećana potreba organizma za određenim hranljivim materijama. „Tokom stresnih perioda života, potreba organizma za energijom se povećava. Nutrijenti koji su 'kritični' tokom stresnih perioda uključuju vitamine A, C i E, vitamine B grupe, te minerale cink, selen, kalcijum, magnezijum i kalijum. a organizmu mogu biti potrebne i veće količine ugljenih hidrata, belančevina i masnih kiselina, a osoba pod stresom može lako da počne da se prejeda“, objašnjava Vranešić Bender i napominje da prejedanje može imati brojne zdravstvene posledice, a velike količine hrane mogu izazvati nadimanje.
Ako se već prejedate, izbegavajte ovu hranu
„Namirnice koje treba izbegavati u fazama kada ste skloni prejedanju su: mahunarke, kupus, izuzetno slatka i masna hrana, posip, izuzetno začinjena hrana i stimulansi. Pokušajte da dopunite ishranu probioticima, uvedite redovnu fizičku aktivnost jer podiže nivoa serotonina i endorfina u organizmu i stimuliše procese mršavljenja i sagorevanja masnog tkiva, čime se sprečavaju napadi prejedanja koji mogu stvoriti još jedan neprijatan problem, a to je žgaravica“, savetuje Vranešić Bender.
Bonus Najžena:
Možda vas zanima…
povezane vesti
