Ruzmarin je mnogo više od mirisnog začina koji koristimo u kuhinji. Ova mediteranska biljka vekovima se povezuje sa boljim pamćenjem i mentalnom jasnoćom, a savremena nauka sve više istražuje njene moguće koristi za zdravlje mozga.

Naučnici čak istražuju njegov potencijal u borbi protiv Alchajmerove bolesti, jednog od najčešćih uzroka demencije širom sveta.

Zašto se ruzmarin povezuje sa boljim pamćenjem?

Veza između ruzmarina i pamćenja nije nova. Još u staroj Grčkoj i Rimu studenti i učenjaci koristili su ovu biljku verujući da pomaže koncentraciji i prisećanju.

Danas postoje istraživanja koja pokazuju da možda nisu bili daleko od istine. U jednoj studiji osobe koje su udisale miris ruzmarina ostvarile su bolje rezultate na testovima pamćenja u poređenju sa onima koji nisu bili izloženi njegovom mirisu.

Kako ruzmarin deluje na mozak?

Stručnjaci navode nekoliko mogućih razloga zbog kojih ruzmarin može imati pozitivan efekat na mozak.

Ova biljka može podstaći cirkulaciju krvi, uključujući dotok krvi do mozga, čime se obezbeđuje bolja snabdevenost kiseonikom i hranljivim materijama.

Njegov miris takođe može imati umirujući efekat. Neka istraživanja ukazuju da aroma ruzmarina može pomoći u smanjenju napetosti i anksioznosti, a manji stres često znači bolju koncentraciju i lakše pamćenje.

Ruzmarin sadrži jedinjenje 1,8-cineol, za koje se smatra da utiče na očuvanje acetilholina, hemijske supstance u mozgu koja ima važnu ulogu u učenju i pamćenju.

Osim toga, bogat je antioksidansima koji pomažu u zaštiti moždanih ćelija od oksidativnog stresa, jednog od faktora koji se povezuje sa kognitivnim propadanjem.

Posebno zanimljiv spoj iz ruzmarina

Jedan od najznačajnijih sastojaka ruzmarina je karnozična kiselina, snažan antioksidans i protivupalni spoj koji može pomoći u zaštiti moždanih ćelija.

Istraživači su 2025. godine razvili stabilniji oblik ovog jedinjenja pod nazivom diAcCA. U eksperimentalnim studijama na životinjama ovaj spoj pokazao je obećavajuće rezultate – poboljšao je pamćenje, povećao broj sinapsi (veza između moždanih ćelija) i smanjio nivo proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću, poput amiloida-beta i tau proteina.

Posebno je zanimljivo što se diAcCA aktivira uglavnom u područjima mozga gde postoji upala, što bi moglo smanjiti mogućnost neželjenih efekata.

Iako su potrebna dodatna istraživanja i ispitivanja na ljudima, naučnici smatraju da bi ovaj spoj jednog dana mogao imati važnu ulogu u lečenju bolesti povezanih sa upalom.

Oprez je ipak važan

Za većinu ljudi ruzmarin je bezbedan kada se koristi kao začin, čaj ili u aromaterapiji.

Ipak, velike količine koncentrisanih ekstrakata mogu predstavljati rizik. Preterana upotreba može izazvati mučninu, povraćanje, a u retkim slučajevima i napade, naročito kod osoba koje imaju epilepsiju.

Trudnice bi trebalo da budu oprezne sa velikim dozama ruzmarina, a osobe koje koriste lekove za razređivanje krvi trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre uzimanja suplemenata, piše "Independent".

Ruzmarin nije čudotvorni lek, ali sve više istraživanja pokazuje da ova jednostavna biljka iz kuhinje ima zanimljiv potencijal za zdravlje mozga i celog organizma.

Video:

embed 2