Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često se naziva „tihim ubicom“ jer se dugo može razvijati bez jasnih simptoma. Međutim, ako se ne kontroliše i ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su srčane bolesti, moždani udar, pa čak i smrt. Zato je ključno redovno pratiti vrednosti krvnog pritiska i reagovati na vreme.
Šta je krvni pritisak?
Krvni pritisak je sila kojom srce gura krv kroz krvne sudove. Meren je kroz dve vrednosti: sistolni pritisak, koji pokazuje pritisak u arterijama kada se srce steže i pumpa krv, i dijastolni pritisak, koji meri pritisak dok se srce odmara između otkucaja.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Koje su normalne vrednosti krvnog pritiska?
Za odrasle osobe, normalan krvni pritisak kreće se otprilike između 100-139 mmHg za sistolni, odnosno 60-89 mmHg za dijastolni pritisak. Idealna vrednost smatra se oko 120/80 mmHg. Prema smernicama Američkog udruženja za srce, krvni pritisak se deli na nekoliko kategorija:
Kategorija Sistolni pritisak (mmHg) Dijastolni pritisak (mmHg)
Normalan do 120 do 80
Povišen 120-129 ispod 80
Hipertenzija 1. stepena 130-139 80-89
Hipertenzija 2. stepena 140 i više 90 i više
Pritisak opasan po život preko 180 preko 120
Važno je imati na umu da se ove vrednosti mogu razlikovati kod dece, tinejdžera i starijih osoba, pa je neophodno prilagoditi merenja i procene uz konsultaciju sa lekarom.
