Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često se naziva „tihim ubicom“ jer se dugo može razvijati bez jasnih simptoma. Međutim, ako se ne kontroliše i ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su srčane bolesti, moždani udar, pa čak i smrt. Zato je ključno redovno pratiti vrednosti krvnog pritiska i reagovati na vreme.
Šta je krvni pritisak?
Krvni pritisak je sila kojom srce gura krv kroz krvne sudove. Meren je kroz dve vrednosti: sistolni pritisak, koji pokazuje pritisak u arterijama kada se srce steže i pumpa krv, i dijastolni pritisak, koji meri pritisak dok se srce odmara između otkucaja.
Koje su normalne vrednosti krvnog pritiska?
Za odrasle osobe, normalan krvni pritisak kreće se otprilike između 100-139 mmHg za sistolni, odnosno 60-89 mmHg za dijastolni pritisak. Idealna vrednost smatra se oko 120/80 mmHg. Prema smernicama Američkog udruženja za srce, krvni pritisak se deli na nekoliko kategorija:
Kategorija Sistolni pritisak (mmHg) Dijastolni pritisak (mmHg)
Normalan do 120 do 80
Povišen 120-129 ispod 80
Hipertenzija 1. stepena 130-139 80-89
Hipertenzija 2. stepena 140 i više 90 i više
Pritisak opasan po život preko 180 preko 120
Važno je imati na umu da se ove vrednosti mogu razlikovati kod dece, tinejdžera i starijih osoba, pa je neophodno prilagoditi merenja i procene uz konsultaciju sa lekarom.
