Dr Stanković kaže da ove dve voćke najviše goje: Sadrže mnogo šećera, a Srbi ih tamane

Tokom leta voće i povrće su nezaobilazan deo ishrane. Ne samo da su tada u sezoni, već zbog visokih temperatura prirodno biramo osvežavajuće i lagane obroke. Iako bogati vitaminima, mineralima i vlaknima, ne znači da voće možemo jesti bez ograničenja – jer ipak sadrži prirodne šećere.

– Oko 200 grama voća dnevno je sasvim dovoljno. Tom količinom obezbeđujemo potrebne minerale i dijetna vlakna. Kada je reč o sveže ceđenim sokovima, preporučena količina je 120 do 150 mililitara dnevno – ne više. Što se tiče povrća, dnevni minimum je 400 grama, odnosno četiri porcije. Povrće ne sadrži šećer, a bogato je vlaknima i mineralima, važnim za celokupno zdravlje – objasnila je za „RTS Ordinaciju“ dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane.

Šta se dešava ako preteramo sa unosom šećera iz voća?

– Ako duže vreme unosite veću količinu prirodnih šećera, može doći do poremećaja glikoregulacije, odnosno povećanja nivoa šećera u krvi. Vremenom, to može dovesti do gojaznosti, povećanog lučenja insulina i pojave dijabetesa tipa 2 – upozorava dr Stanković.

Koje voće ima najviše šećera?

– Šljive i grožđe prednjače po količini šećera – nije slučajno što se šećer iz grožđa i zove grožđani. Zanimljivo je da lubenica ima viši glikemijski indeks od dinje, iako dinja deluje slađe. Dinja sadrži manje vode i veću nutritivnu vrednost, pa je često bolji izbor – navodi doktorka.

A koje voće se najteže vari?

– Šljive i kruške su teže za varenje jer sadrže veću količinu dijetnih vlakana, ali su izuzetno zdrave. Kajsije i breskve, koje prepoznajemo po jarko narandžastoj boji, bogate su beta karotenom i fitonutrijentima sa antioksidativnim delovanjem. Ne smemo zaboraviti ni bobičasto voće – kupine, maline, pa i jagode koje su već prošle. Ovo voće obiluje fitonutrijentima koji jačaju imunitet i pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i karcinoma – dodaje dr Stanković.