Istraživanje je pokazalo da harvardska dijeta može produžiti život za čak 20 posto. Šta je harvardska dijeta, kako izgleda tipičan obrok i koje su prednosti ovakvog načina ishrane, pročitajte u nastavku.
Sigurno ste čuli za mediteranski način ishrane, a možda ste čuli i za ,,MyPlate" program koji savetuje kako se hraniti za optimalno zdravlje.
Harvardska dijeta je kombinacija upravo tih ishrana, ali ipak ima ključne razlike. Iako je nastala pre mnogo godina, tek je nedavno postala popularna, a tome je doprinelo istraživanje koje je pokazalo da ovakav način ishrane može produžiti život za 20 posto, navodi Healthline. U istraživanju koje je pratilo ispitanike 36 godina, harvardska dijeta se pokazala kao najbolja za prevenciju raka, kao i respiratornih i kardiovaskularnih bolesti.
Šta je harvardska dijeta?
Harvardska dijeta je poznata i pod nazivom ,,Harvard's Healthy Eating Plate" i, kako navodi The Nutrition Source, može se koristiti kao vodič za stvaranje zdravih i uravnoteženih obroka. Harvardska dijeta se temelji na preporuci da bismo trebali dati prednost povrću i voću koje treba ispuniti polovinu tanjira, dok drugu polovinu treba popuniti celovitim žitaricama i zdravim proteinima u istom omjeru.
Evo kako izgleda detaljna analiza jednog obroka harvardske dijete:
Povrće i voće bi trebalo ispuniti pola tanjira
Kada birate povrće, težite šarenilu i raznolikosti te jedite malo više povrća nego voća, predlažu stručnjaci sa Harvarda. Imajte na umu da za ovu dijetu krompir nije povrće s nutricionističke tačke gledišta, kaže za CNBC Lilian Čung, predavačica na Harvard School of Public Health, i objašnjava zašto: "Krompir se ponaša gotovo kao rafinirani ugljeni hidrat. Povećava vam šećer u krvi dosta naglo". Iako bi polovinu tanjira trebalo činiti više povrća nego voća, nemojte preskočiti voće. Važno je da je voće celovito, a ne u obliku soka.
Dodajte celovite žitarice i neka čine četvrtinu tanjira
U poređenju s MyPlate metodom Ministarstva poljoprivrede SAD-a, harvardska dijeta tačno propisuje koje vrste žitarica biste trebali jesti. Ovaj režim ishrane nalaže konzumiranje isključivo celovitih žitarica, ne rafiniranih.
,,Celovite žitarice imaju puno više vitamina, a takođe i fitokemikalija i minerala što je mnogo zdravije za nas i neće tako brzo podići šećer u krvi", kaže Čung. Nekoliko celovitih žitarica koje biste mogli dodati u jelovnik su ovsena kaša, kinoa, ječam, hleb i testenina od integralnog brašna, kao i smeđa pirinač.
Drugu četvrtinu tanjira ispunite proteinima
Iako ne postoje zdravi i nezdravi proteini, harvardska dijeta određuje koje namirnice su dobar izvor proteina, a koje biste trebali izbegavati ili ih konzumirati u minimalnim količinama. Prema harvardskoj dijeti, poželjni izvori proteina su riba, piletina, pasulj, orašasti plodovi i patka. Trebali biste nastojati ograničiti konzumaciju crvenog mesa i izbegavati prerađeno meso poput slanine i kobasica, ako možete.
Važan je i odabir ulja s kojim ćete pripremati jela
Kako biste izbegli unos nezdravih trans-masnih kiselina, harvardska dijeta nalaže da za pripremu hrane koristite maslinovo ulje, sojino ulje, suncokretovo ulje i ulje kikirikija.
Izaberite vodu, čaj i kafu umesto mleka
Godinama se pijenje mleka smatralo delom zdrave ishrane, no, budući da je sve više ljudi osetljivo na laktozu, kao i s obzirom na kalorije koje dolaze iz mleka, više se isplati popiti čašu čaja, kafe ili vode, objašnjava Čung.
Harvardska dijeta podstiče da uz obroke izmenjujete vodu, čaj i kafu s malo ili bez šećera. Takođe podstiče na opšte smanjenje konzumacije mleka i mlečnih proizvoda na jednu do dve porcije dnevno, a sokova na jednu malu čašu dnevno. Ako je moguće, trebalo bi potpuno izbegavati slatka pića.
Važno je kretati se
,,Moramo biti aktivni pola sata dnevno ili barem pet puta nedeljno i to kroz aktivnosti nešto višeg intenziteta", dodaje Čung. Ključno je izbegavati sedentaran način života veći deo dana, a aktivnosti koje preporučuje su brzo hodanje i odlazak u teretanu. Čung napominje da je važno steći dobre navike što je pre moguće jer će nam to obezbediti duži i zdraviji život.
Koje su prednosti harvardske dijete?
Nutricionistkinja na Državnom univerzitetu ,,Ohio Wexner Medical Center", Antoneta Hardi, je objasnila da postoji mnogo dobrobiti povezanih s harvardskom dijetom: ,,Takve dobrobiti uključuju smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, visokog holesterola i hipertenzije. Gubitak težine takođe bi mogao biti dodatna prednost ove dijete." Hardi je dodala da se te dobrobiti mogu videti jer ovaj način ishrane daje vrlo malo mesta za prerađenu hranu i zasićene masti, a znamo da su takve namirnice povezane s povećanim rizikom za zdravlje.
Takođe, korisna je činjenica da se radi više o načinu ishrane, a ne striktnoj dijeti, što će obezbediti veći uspeh pridržavanja navedenih uputstava. Reč ,,dijeta" često ima negativno značenje kod mnogih, jer je često povezana s izgladnjivanjem i ograničavanjem na samo nekoliko namirnica, ali harvardska dijeta ostavlja prostor da sami biramo namirnice koje volimo, a koje nam takođe pomažu da izgubimo kilograme i održimo telo zdravim.
Bonus video: