Pivski stomak ili previše sala na stomaku može povećati rizik od hroničnog bola kod žena i do 60 odsto, pokazalo je novo istraživanje.
Više masti u predelu stomaka - gde se nalaze organi kao što su jetra i pankreas - povezuje se sa bolovima u mnogim delovima tela, posebno kod žena, piše Dejli mejl.
Ovaj rizik je dodatak dobro dokumentovanoj listi opasnosti povezanih sa viškom masti na stomaku, uključujući povećan rizik od dijabetesa tipa 2.
U studiji su stručnjaci sa Univerziteta Zapadne Australije proučavali zdravstvene podatke preko 32.000 Britanaca prosečne starosti od 55 godina. Svaki učesnik je podvrgnut MRI abdomena kako bi se izmerila količina masti (medicinski poznata kao visceralna mast) oko abdominalnih organa kao što su jetra i pankreas. Izmerena je i količina masti ispod kože, poznata kao potkožna mast.
Učesnici su takođe upitani da li su iskusili bol u vratu ili ramenu, leđima, kuku, kolenu ili celom telu koji je trajao više od tri meseca. Dve godine kasnije, procene su ponovo sprovedene na 638 ljudi u grupi. Rezultati su pokazali da što ljudi imaju više masti oko stomaka, veća je verovatnoća da će prijaviti bol. Prekomerna težina sa višim indeksom telesne mase (BMI) takođe je povezana sa većom verovatnoćom bola.
Žene su bile više pogođene ovim stanjem. Studija je otkrila da oni sa višim nivoom masti oko organa i ispod kože imaju 60 odsto veću verovatnoću da pate od hroničnog bola u celom telu od onih sa nižim nivoom masti. Za poređenje, muškarci koji su imali pivski stomak imali su samo 13 odsto veći rizik od hroničnog bola.
Veći nivoi masnog tkiva (masti) povezani su sa većim izgledima za prijavljivanje hroničnog bola kod oba pola, objasnili su autori u časopisu Regional Anesthesia & Pain Medicine. Procene efekata bile su relativno veće kod žena nego kod muškaraca. Dodali su da razlika između polova možda leži u odstupanju u distribuciji masti i hormona.
Naučnici su naveli da se smanjenje telesne masti oko struka može smatrati metodom za lečenje hroničnog bola, posebno kod onih sa bolom na više mesta i rasprostranjenim bolom. Sugerisali su da višak masti može izazvati upalu; proces u kome telo oslobađa hemikalije kao odgovor na oštećenja koja stimulišu imuni odgovor.
Gojaznost je dugo bila povezana sa upalom u tkivima tela. Upala takođe može uticati na nervni sistem i ljudsko iskustvo bola, kažu autori.
Studija je imala niz ograničenja, uključujući i to da je evidentirala samo prisustvo bola, a ne njegovu težinu.
Što se tiče gojaznosti, statistike Svetske zdravstvene organizacije potvrđuju da je čak 50% odraslih u Evropi gojazno, a 20% njih je gojazno. Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo u Hrvatskoj, kao i u Evropi, više od polovine osoba starijih od 18 godina ima prekomernu težinu i gojaznost, njih 57,4 odsto, od čega je 18,7 odsto stanovništva gojazno. Muškarci su znatno gojazniji od žena; 20,8% njih je gojazno u poređenju sa 16,8% žena. Međutim, problem gojaznosti nije relevantan samo za odrasle, već i za decu. Na primer, svaki treći 11-godišnjak je gojazan.
Stručnjaci su za rastući struk okrivili istovremeni porast ultra-prerađene hrane i sedeći način života i poslove koji se uglavnom obavljaju za stolom.
Bonus video: