Na slikama iz prošlosti, kao što su one plaža iz sedamdesetih godina, ljudi su često izgledali vitko i u formi, ostavljajući mnoge da se zapitaju šta se promenilo tokom godina. Britanski istraživač Džordž Monbio započeo je zanimljivu diskusiju na Twitteru o ovom fenomenu, ističući da je ključna promena u ishrani, posebno u vezi sa unosom šećera.
Monbio je analizirao trendove ishrane i vežbanja, otkrivajući da su ljudi tokom sedamdesetih godina zaista unosili više hrane, dok su fizički radnici radili teže i napornije nego danas. Deca su se kretala podjednako kao i pre pola veka. Ipak, ključna razlika leži u vrsti hrane koju su konzumirali, navodi www.medicalnewstoday.com.
Prema Monbiovom istraživanju, tokom sedamdesetih godina ljudi su unosili više svežeg mleka, jaja, i manje slatkiša i grickalica. Danas, situacija se dramatično promenila, sa značajno manjim unosom svežeg mleka i jaja, ali znatno većom konzumacijom slatkiša, grickalica i proizvoda koji sadrže dodati šećer, piše www.theguardian.com.
Rezultat ovih promena u ishrani je dramatičan porast unosa šećera, što mnogi stručnjaci smatraju ključnim faktorom za porast gojaznosti u društvu. Monbio ističe da su ove promene u ishrani, posebno u vezi sa unosom dodatog šećera, glavni krivac za promene u težini i izgledu ljudi tokom proteklih decenija, prenosi www.bbc.co.uk/health.
Ova diskusija podstakla je širu raspravu o zdravstvenim aspektima ishrane i važnosti promene prehrambenih navika radi očuvanja zdravlja. Istorijski kontekst pruža uvid u to kako su se trendovi ishrane menjali tokom vremena i kako su oni oblikovali naš izgled i zdravlje.
