Broj ljudi koji umiru od bolesti povezanih sa gojaznošću, kao što su bolesti srca i moždani udar, porastao je za 50 odsto u poslednjih 20 godina, pokazalo je novo globalno istraživanje.
Godine 2000. visok indeks telesne mase bio je 11. vodeći faktor rizika za skraćivanje života. Do 2021. godine skočio je na šesto mesto, prema studiji Global Burden of Disease, objavljenoj u naučnom časopisu Lancet.
Shutterstock
Ljudi koji su umrli od smrti uzrokovanoj gojaznošću najverovatnije su imali stanja kao što su visok krvni pritisak, probleme sa srcem, disfunkciju bubrega i dijabetes tipa 2. Međutim, naučnici su otkrili da, osim gojaznosti, zagađenje vazduha ostaje vodeći uzrok globalnog tereta bolesti 2021. godine, piše Daily Mail.
Dr. Majkl Brauer, profesor na Institutu za zdravstvenu metriku i procenu, rekao je da faktori rizika postaju sve prisutniji kod mladih ljudi, ali takođe ukazuju na stariju populaciju kod koje je veća verovatnoća da će tokom vremena razviti ova stanja.
Istraživanje je obuhvatilo 204 zemlje
Istraživači su u studiji pogledali podatke iz 204 zemlje od 1990. do 2021. Izgubljene godine zdravog života i rane smrti takođe su uzrokovane zagađenjem vazduha, pušenjem, malom porođajnom težinom i prevremenim rođenjima.
Među faktorima rizika koje su istraživači razmatrali, otkrili su da je zagađenje vazduha vodeći faktor u globalnom teretu bolesti u 2021. godini, praćeno visokim krvnim pritiskom i pušenjem.
Shutterstock
Za mlađu populaciju – mlađe od 14 godina – najveći rizici za loše zdravlje i ranu smrt bili su niska porođajna težina, prerano rođenje i neispravna voda za piće i loši sanitarni uslovi. Kod starijih grupa, visoki krvni pritisak, visok indeks telesne mase, visok nivo šećera u krvi i visoki nivoi LDL holesterola imali su veći uticaj na skraćivanje očekivanog životnog veka.
Između 2000. i 2021. godine, globalne stope izgubljenih godina zbog lošeg zdravlja i rane smrti zbog visokog indeksa telesne mase porasle su za 16 procenata. Stručnjaci smatraju da su za povećanje ove stope krivi ultra-prerađena hrana i sedentarni način života. Takođe, izloženost pojedinaca riziku od visokog indeksa telesne mase porasla je za 1,8 odsto godišnje tokom perioda od 2000. do 2021. Međutim, istraživači su takođe rekli da će globalni životni vek verovatno nastaviti da raste između 2022. i 2050. , ali manjom brzinom.
Gojaznost je veća opasnost od gladi
Došlo je do značajnog smanjenja tereta bolesti zbog faktora rizika povezanih sa pothranjenošću dece i majki, kao što je zaostajanje u razvoju dece, pri čemu je stopa izgubljenih godina zbog lošeg zdravlja i rane smrti opala za 72 procenta između 2000. i 2021. godine. porođajna težina i stopa prevremenog rađanja smanjeni su za 33 odsto.
Autori predviđaju da će vodeći uzroci lošeg zdravlja i rane smrti 2050. godine biti bolesti srca, moždani udar, dijabetes i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). U 2022. godini vodeći uzroci bili su bolesti srca, neonatalni poremećaji, moždani udar i infekcije donjih disajnih puteva.
Shutterstock
Prethodni globalni podaci iz 2019. godine pokazali su da se 13 odsto globalnih smrtnih slučajeva može pripisati gojaznosti. Zemlja sa najvećom stopom bio je Jordan sa skoro četvrtinom (24 procenta) smrtnih slučajeva zbog gojaznosti. Iako se SAD smatraju jednom od najdebljih nacija na svetu (139 miliona gojaznih), u Kini ih ima 200 miliona, a u Indiji 350 miliona.
Druga studija objavljena u časopisu The Lancet pokazala je da gojaznost, u poređenju sa glađu, predstavlja veću pretnju po zdravlje i da više od milijardu ljudi u svetu živi sa gojaznošću. Oko 159 miliona dece i adolescenata i 879 miliona odraslih imaju telesnu težinu koja je toliko visoka za njihovu visinu da su klasifikovani kao gojazni, što je otprilike jedna od osma osoba. Međutim, stope pothranjenosti su pale među decom i adolescentima i više nego prepolovljene među odraslima širom sveta.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
