Naučnici su identifikovali neverovatno retku varijantu krvne grupe – takozvani B(A) fenotip, koji kombinuje osobine krvnih grupa B i A, pa zato često zbunjuje standardne testove. Ovo otkriće otvara novo poglavlje u razumevanju raznolikosti ljudske krvi.
Tim istraživača sa Univerziteta Mahidol u Tajlandu, predvođen hematološkinjom Džanejrom Kitivorapart, analizirao je više od 544.000 uzoraka krvi prikupljenih tokom osam godina. U moru podataka, pronađena su samo tri slučaja do danas neviđene mutacije u okviru B(A) fenotipa. To znači da se javlja kod otprilike jedne osobe na 180.000 ljudi — svega 0,00055% populacije.
Rezultati su objavljeni u časopisu Transfusion and Apheresis Science.
Šta je zapravo B(A) krvna grupa?
B(A) je posebna varijanta krvne grupe B, ali zbog specifičnih mutacija pokazuje i blagu aktivnost antigena A.
Praktično, krv se ponaša kao mešavina dve grupe, što može da dovede do zabune tokom određivanja krvne grupe:
testovi ponekad pokažu tragove krvne grupe A,
ali genetski i funkcionalno krv pripada grupi B.
Zbog toga laboratorije mogu da dobiju nelogične ili kontradiktorne rezultate, što otežava pravilan izbor krvi za transfuziju.
Zašto je poznavanje krvne grupe toliko važno?
Krvne grupe se određuju prema antigenima na površini crvenih krvnih zrnaca. Sistemi A, B, AB i 0, uz Rh faktor, služe kao osnovna klasifikacija.
Ako se pacijentu da neodgovarajuća krv, može doći do opasne imunološke reakcije, pa je preciznost u određivanju krvne grupe od životne važnosti.
Fenotipi poput B(A) pokazuju da sistem krvnih grupa nije tako jednostavan kao što se čini i da postoje „sive zone“ koje standardni testovi ne prepoznaju uvek tačno.
Neusklađenosti u ABO sistemu – više nego što mislimo
Tokom analize, naučnici su otkrili 198 slučajeva gde rezultati za eritrocite i plazmu nisu bili usklađeni — što ukazuje na anomalije u ABO sistemu. Takve situacije mogu da uspore lečenje dok se ne utvrdi prava krvna grupa pacijenta.
Od svih tih slučajeva, samo jedna osoba imala je novi B(A) fenotip.
Takođe je primećeno da su ovakve neusklađenosti češće kod teško bolesnih pacijenata nego kod davalaca krvi, verovatno zato što bolesti mogu da utiču na ponašanje krvnih ćelija.
Nova genetska otkrića
Analizom ABO gena, naučnici su identifikovali četiri nove mutacije koje objašnjavaju neobične osobine B(A) fenotipa – krv tehnički pripada grupi B, ali istovremeno ispoljava slabe A-antigene.
Ovo otkriće sugeriše da u ljudskoj populaciji i dalje postoje brojne, još neotkrivene retke krvne varijante, što naglašava važnost naprednih genetskih analiza.
Šta ovo znači za medicinu?
Fenotip B(A) je još jedna potvrda da ljudska krv krije mnoge misterije. Razumevanje ovakvih mutacija važno je za:
preciznije dijagnostičke metode,
sigurnije transfuzije,
bolje planiranje medicinskih procedura,
hitne situacije gde krvna grupa mora biti određena u sekundi.
Retke krvne grupe – i dalje velika zagonetka
Samo u poslednjih nekoliko godina otkrivene su nove, ekstremno retke krvne grupe:
godine rešena je 50-godišnja misterija i definisan je potpuno novi krvni sistem,
francuski istraživači identifikovali su krvnu grupu „Gvada negativna“, verovatno jedinstvenu u svetu.
Sve ovo potvrđuje da krv i dalje krije složenost koju nauka tek počinje da razume — a zahvaljujući savremenoj genetici, ta mapa postaje sve jasnija.
