Kod starijih ljudi takvo nenamerno dremanje tokom dana možda nije samo posledica umora. Nova studija Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health pokazala je da način na koji dremamo može da bude povezan sa kasnijim rizikom od demencije. 

Istraživači su pratili 995 osoba starijih od 65 godina, koje na početku nisu imale demenciju, i posmatrali njihove navike tokom perioda do deset godina. Posebno su ih zanimale tri stvari: koliko često ljudi dremaju, da li namerno legnu da odspavaju ili jednostavno zaspe i koliko dremka traje. Nije isto kada legnete da odmorite i kada jednostavno zaspite

Rezultati su privukli pažnju zbog jedne velike razlike. Ljudi koji su dremali većinu dana ili svakodnevno imali su oko 48 odsto višu stopu razvoja demencije tokom praćenja u odnosu na one koji gotovo nikada nisu dremali. Kod onih koji su tokom dana zaspali bez namere, povezanost je iznosila oko 39 odsto, piše publichealth.jhu.edu.

Zanimljivo je da je i dremanje od 30 minuta ili kraće bilo povezano sa oko 40 odsto višim rizikom u ovoj studiji. Kod dužih dremki veza je oslabila kada su istraživači uzeli u obzir noćni san i druge faktore.

To, međutim, ne znači da treba da se uplašite ako povremeno odspavate posle ručka.

Naučnici upozoravaju na jednu važnu stvar

Autori studije posebno naglašavaju da njihovo istraživanje ne dokazuje da dremanje izaziva demenciju. Moguće je i obrnuto – da promene u delovima mozga koji regulišu budnost počnu mnogo ranije nego što se demencija prepozna, pa osoba zbog toga sve češće zaspi tokom dana, piše publichealth.jhu.edu

Profesor Adam Spira, jedan od autora istraživanja, upravo zato smatra da bi učestalo dremanje moglo da bude signal promena koje se već događaju, a ne njihov uzrok. Istraživači su čak isključili slučajeve demencije koji su se pojavili tokom prvih pet godina praćenja, a veza sa čestim i nenamernim dremanjem i dalje je ostala slična.

Prethodna istraživanja takođe nisu dala potpuno isti odgovor. Neka su češće ili duže dremanje povezivala sa lošijim kognitivnim zdravljem, dok su druga nalazila da kratka dremka u određenim okolnostima može biti bezazlena. Jedna ranija studija, na primer, pokazala je da i vreme kada osoba drema može biti važno. 

Zato nije poenta da starijoj osobi zabranite popodnevni odmor. Mnogo je važnije primetiti promenu navike – ako neko ko nikada nije spavao preko dana odjednom počne često da zadrema bez namere, naročito uz zaboravnost, ponavljanje pitanja ili druge promene u svakodnevnom funkcionisanju, to je nešto što vredi pomenuti lekaru.