Jedna od najčešćih grešaka u vaspitanju deteta, u ovom slučaju devojčice, da bi stekla određena znanja i veštine, jeste prinuda kroz „moraš“. "
Moraš se dobro ponašati!
"Morate biti fleksibilni!" "Moraš voleti ovo ili ono!" "Moraš naučiti...!" "Moraš da..."
Postoji mnogo efikasniji način sticanja znanja, koji ne podrazumeva psihološki pritisak na dete. Umesto da naredite svojoj ćerki da nešto uradi, trebalo bi da kažete: „Hajde da uradimo ovo zajedno“. I naravno, uradite to zajedno.
Shutterstock
Kada devojčica vidi svoju majku kako nešto radi sa radošću, poželeće i da uči. Takođe, devojčica neće prihvatiti znanja i veštine na kojima majka insistira, a koje ona sama ne voli niti praktikuje. Oni će jednostavno nesvesno odbaciti proces sticanja takvog znanja.
Još jedna uobičajena greška koju neke majke prave je njihov osuđujući stav prema muškarcima i seksu. Ako majke devojčici od detinjstva sugerišu negativan stav prema muškarcima, ističući da „žele samo jedno“, devojčica odrasta sa osećajem da su svi muškarci nasilnici i da je seks nešto prljavo što treba izbegavati.
Tokom hormonalnih promena i sazrevanja, njeno telo će početi da šalje određene signale, što će dovesti do buđenja suprotnih osećanja. Biće rastrzana između zabrana koje dolaze od njene majke i njene unutrašnje želje za vezama i seksom, što je posebno traumatično za mlade devojke.
Kontradikcije koje dovode do unutrašnjeg sukoba
Devojke su i danas često prinuđene da slede zastarelu formulu za sreću po kojoj je najvažnije „udati se i roditi dete“. Ako tome dodamo i odnos roditelja prema seksu kao „prljavom poslu“, rezultat ovakvih kontradiktornosti biće unutrašnji sukob i strah od bilo kakvog oblika odnosa. Takvi stavovi ozbiljno povećavaju rizik od gubitka sopstvene ličnosti. Devojka izložena ovakvim pritiscima tokom odrastanja može izgubiti svoje želje i sposobnost da postigne ono što zaista želi u životu.
Shutterstock
Prekomerna zaštita
Ovo predstavlja poseban izazov. Majka je često izuzetno zaštitnički nastrojena prema svojoj ćerki, duboko je vezana za nju, okružuje je raznim zabranama, koje mogu biti zastrašujuće. Ona bira i kritikuje prijatelje, proverava i prati svaki korak. To dovodi do ograničenja slobode i nezavisnosti devojke, jer, ne daj Bože, neka odluka može biti pogrešna.
Period adolescencije, obično između 14. i 16. godine, karakteriše normalna potreba tinejdžera da sami rešavaju svoje probleme i donose odluke. U ovom uzrastu treba im dati priliku da se osamostale. Međutim, ako majka previše brine o ćerki dok odrasta i ograničava njenu autonomiju, postoji opasnost da devojčica odraste kao samostalna osoba koja će uvek očekivati da drugi rešavaju njene probleme.
Negativan pogled na oca
Bez obzira da li je otac prisutan u porodici ili majka sama odgaja ćerku, nema potrebe za negativnim pričama o njemu i demonizacijom njegovog prisustva. Ulogu oca ne treba umanjiti jer ako detetu kaže da je otac na bilo koji način loš, to kod devojčice stvara osećaj stida, krivice i odgovornosti. Deca ne treba da budu opterećena odnosom roditelja ili postupcima jednog od njih.
Nasilje
Razumljivo je da je fizičko kažnjavanje deteta neprihvatljivo bez obzira na pol, ali važno je napomenuti da takvi postupci obično devojčice podnose s više posledica nego dečaci. Kada se devojčica suoči s fizičkim kažnjavanjem, to može dovesti do dubokih emocionalnih rana i osećaja inferiornosti.
Ako otac koristi fizičku kaznu prema svojoj kćerki, to može imati dugoročne posledice u njenim odnosima u budućnosti. Ona bi mogla skloniti izboru agresivnih partnera jer je naučila da je nasilje normalno.
Nedostatak pohvala
Temelj samopouzdanja i samopouzdanja se gradi tokom detinjstva. Važno je pružiti ćerkama podršku i pohvale kako bi razvile ljubav prema sebi i izgradile zdravu i samopouzdanu ličnost. To je ključ za njihovu buduću sreću.
Shutterstock
Svađe pred detetom
Roditelji ne bi trebali svađati pred decom, to jednostavno nije prihvatljivo. To je posebno važno ako su svađe vezane za lične karakteristike majke i oca, i uzajamne optužbe. Deca ne bi trebala biti svedoci takvih situacija.
Ako se svađa dogodi pred detetom, oba roditelja treba da se izvine, pomire i objasne da su se suočavali s teškim emocijama. Deca često preuzimaju odgovornost za svađe u porodici.
Komunikacija bazirana na (ne)poverenju
Tokom osetljivog pubertetskog perioda, roditelji često biraju između dve krajnosti: ili dozvoljavaju sve kako ne bi izgubili komunikaciju sa svojom ćerkom, ili zabranjuju sve kako bi je zaštitili. Međutim, nijedan od ovih pristupa nije idealan.
Jedini način da se prevaziđe ovo osetljivo razdoblje je postavljanje čvrstih granica uz istovremenu ljubaznost u komunikaciji kako bi se izgradio osećaj poverenja.
Za devojčice u pubertetu je važno imati nekog s kim mogu razgovarati, pitati pitanja i podeliti svoje osećaje. Važno je ne reagovati impulzivno na ono što vam govore i ne koristiti informacije koje vam podele protiv njih. Inače, odrasla ćerka može jednog dana zaključiti da nikada nije verovala svojoj majci.
Mešanje u životne stavove
Devojke nisu obavezne da usvajaju sisteme vrednosti koji promovišu brak, roditeljstvo, gubitak težine, određenu profesiju ili sve druge stvari koje društvo od njih očekuje.
Ćerku treba podržati tako da ima slobodu da ostvari svoje životne ciljeve onako kako želi, da postane ono što želi biti, da prihvati sebe i da se posveti onome što voli, bez obzira na tuđa mišljenja i očekivanja.
Samo u takvim okolnostima devojčica će odrasti kao srećna i samopouzdana žena.
