Naučnici su primetili da osobe sa izraženim psihopatskim osobinama znatno češće od drugih govore o hrani, se*su i novcu, dok retko pominju porodicu, veru ili duhovnost. To može biti jedan od prvih znakova koji se uočava tokom običnog razgovora, bez potrebe za bilo kakvim testiranjem.

Teme o kojima psihopata govori i one koje izbegava

Razgovor često može da otkrije određene obrasce ponašanja. Ukoliko neko neprestano ističe fizička zadovoljstva i finansijski status, a gotovo nikada ne govori o bliskim odnosima i važnim ljudima u svom životu, vredi obratiti pažnju. Prema navodima Džesike Stilman za časopis Inc., izražena usmerenost na novac i užitke može predstavljati razlog za oprez.

Naravno, interesovanje za dobru hranu ili upravljanje ličnim finansijama nije problem samo po sebi. Razlika se ogleda u tome koliko te teme dominiraju razgovorom. Kod osoba sa psihopatskim osobinama one često potiskuju sve ostale sadržaje, pa porodica, prijatelji i međuljudski odnosi ostaju u drugom planu.

Govori o uspehu, ali ne i o putu do njega

Robert Hare, tvorac poznate liste za procenu psihopatije Psychopathy Checklist, opisuje psihopate kao osobe koje imaju prenaglašen osećaj sopstvene važnosti. Takvi pojedinci sebe doživljavaju kao centralne figure i zbog toga smatraju da imaju pravo da žive po pravilima koja sami postavljaju.

slika

Zbog toga često govore o velikim ambicijama i značajnim dostignućima koja planiraju da ostvare. Međutim, problem nastaje kada izostanu konkretni planovi i koraci koji vode ka tim ciljevima. Za razliku od njih, uspešni ljudi obično detaljno objašnjavaju proces, navike i aktivnosti koje ih približavaju željenom rezultatu. Osobe sa psihopatskim osobinama uglavnom se fokusiraju na krajnji cilj, ostavljajući utisak da je dovoljno samo želeti uspeh kako bi se do njega stiglo.

Kako prepoznati psihopatu po jednom sitnom gestu

Empatični ljudi nesvesno oponašaju izraze lica svojih sagovornika. Ako tokom razgovora napravite grimasu dok pričate tešku priču, velika je verovatnoća da će i druga osoba učiniti isto. Kada se osmehnete prisećajući se lepog događaja, sagovornik će često uzvratiti osmehom.

Kod osoba sa psihopatskim crtama takve spontane reakcije uglavnom izostaju. Čak ni zevanje, koje je refleks prisutan kod većine ljudi, često ne izaziva isti odgovor. Razlog za to može biti usmerenost pažnje prvenstveno na sopstvene misli i potrebe, a ne na emocije i ponašanje drugih.

Šta je psihopatija u svakodnevnom smislu?

Psihopatija predstavlja skup osobina koje uključuju smanjenu empatiju, površni šarm, izražen osećaj sopstvene važnosti i sposobnost da osoba ostane hladnokrvna u stresnim situacijama. Naravno, svaka neprijatna ili sebična osoba nije psihopata, ali se određeni obrasci ponašanja dovoljno često ponavljaju da ih nauka prepoznaje i proučava.

Mozak naviknut na nagradu po svaku cenu

Svi ljudi imaju potrebu za nagradom i zadovoljstvom, ali istraživanja pokazuju da osobe sa psihopatskim osobinama mogu imati znatno snažniji biološki odgovor na nagradu. Njihov mozak, prema pojedinim studijama, može oslobađati mnogo veće količine dopamina nego kod prosečne osobe.

Ova razlika može objasniti zašto su takvi pojedinci često spremni da idu ka svom cilju bez mnogo razmišljanja o posledicama. Naučna istraživanja ukazuju na povezanost pojačanog dopaminskog odgovora sa određenim psihopatskim crtama ličnosti.

Zašto psihopata uživa kod lošeg šefa

Dok većina zaposlenih nastoji da izbegne rad sa bahatim, nepristojnim ili preterano zahtevnim nadređenima, osobe sa psihopatskim osobinama često ostaju u takvom okruženju duže od drugih. Zahvaljujući emocionalnoj distanci i hladnokrvnosti, takve situacije posmatraju kao priliku za lični napredak.

Zbog toga ono što većina ljudi vidi kao toksičnu radnu sredinu, psihopata može da doživi kao prostor u kojem može da ostvari svoje ciljeve i stekne prednost nad drugima.

Video:

embed