Dete će biti genije: Genetika je važna, ali nije presudna, ove navike su mnogo važnije za mozak vašeg mališana

Deca su prirodno radoznala, a roditelji imaju ključnu ulogu u oblikovanju njihovog odnosa prema učenju. Uz podsticajno okruženje i podršku, učenje može postati zabavno i inspirativno. Evo kako!

Čak se i stručnjaci spore oko toga šta tačno čini genijalca. Da li je presudan IQ, emocionalna inteligencija (EQ), izvršne funkcije ili akademski uspeh? Priroda ili vaspitanje? Genetika svakako igra ulogu, ali naučnici još uvek raspravljaju u kojoj meri nasleđe određuje inteligenciju.

Možete li povećati šanse svog deteta? Časovi klavira, učenje francuskog i žongliranje mogu pomoći, ali postoje i drugi faktori.

Evo 15 stvari koje rade roditelji čija su deca radoznala, snalažljiva i željna znanja:

1. Ograničavaju vreme ispred ekrana

Naučnici su otkrili da 30% dece mlađe od dve godine ima televizor u svojoj sobi, a 59% ih gleda TV barem dva sata dnevno. Američka pedijatrijska akademija upozorava roditelje da ne izlažu bebe i malu decu televiziji, jer ekran ne može zameniti stvarnu interakciju s ljudima. Stručnjakinja za dečji razvoj, Roberta Golinkof, ističe da je razgovor ključan za učenje jezika i kognitivni razvoj, a TV na to ne može adekvatno odgovoriti.

2. Duža dojenja

Istraživanje u Belorusiji pokazalo je da su šestogodišnjaci koji su kao bebe duže i isključivo dojeni imali za 5% bolje rezultate na IQ testovima.

Shutterstock

Takođe su bili uspešniji u čitanju, pisanju i matematici. Genetičarka Riki Luis objašnjava da ljudsko mleko sadrži više masti nego kravlje mleko, što pomaže razvoju mozga.

3. Podstiču decu da sviraju instrument

Deca koja sviraju klavir ili gudački instrument imaju 15% bolje rezultate u verbalnim veštinama. Brojna istraživanja potvrđuju povezanost muzičkih veština s jezičkim sposobnostima i IQ-om. No, ostaje pitanje: postaju li deca pametnija zahvaljujući muzici ili su pametnija deca sklonija učenju muzike?

4. Uče decu strpljenju

Deca koja mogu odložiti trenutnu nagradu (poput čekanja da pojedu kolač) kasnije postižu 210 bodova više na SAT testovima (test sposobnosti koji se koristi kao prijemni ispit za upis na osnovne studije u SAD-u). Stručnjaci naglašavaju da uspeh nije toliko povezan s IQ-om koliko s izvršnim funkcijama – sposobnošću kontrole impulsa, prebacivanja između zadataka i zadržavanja informacija u radnoj memoriji.

5. Svakodnevno im čitaju

Deca čiji roditelji imaju barem 500 knjiga imaju 36% veću verovatnoću da će završiti srednju školu i 19% veću verovatnoću da će završiti fakultet.

Shutterstock

Roditelji koji vole da čitaju prenose tu ljubav na svoju decu, što im pomaže u obrazovanju i opštem razvoju.

6. Podstiču telesnu aktivnost

Preterano sedenje i nedostatak kretanja mogu negativno uticati na školski uspeh. Deca s viškom kilograma postižu 11% lošije rezultate na testovima iz čitanja, a istraživači su povezali viši indeks telesne mase s lošijim ocenama i češćim izostancima iz škole.

7. Aktivno se kreću s decom

Aerobne aktivnosti mogu poboljšati izvršne funkcije mozga čak 100%. Molekularni biolog Džon Medina savetuje roditeljima da se i sami uključe u fizičke aktivnosti sa svojom decom jer to pozitivno utiče na njihov kognitivni razvoj.

8 Upisuju decu u kvalitetan vrtić

Istraživanje sprovedeno u Mičigenu pokazalo je da su osobe koje su pohađale vrtić 52% sklonije završiti srednju školu, a u kasnijem životu su bile uspešnije u karijeri i imale manju stopu kriminalnog ponašanja.

9. Uče decu žongliranju

Žongliranje povećava volumen sive materije u mozgu za 3%. Stručnjaci sa Univerziteta Jejl otkrili su da ova aktivnost poboljšava vizuelnu pažnju i opšte kognitivne sposobnosti.

10.Obogaćuju dečji rečnik

Deca iz porodica sa nižim primanjima čuju četiri puta manje reči godišnje nego deca iz imućnijih porodica.

Shutterstock

Veći broj reči u ranom detinjstvu povezan je s boljim školskim uspehom i razvijenijim jezičkim sposobnostima.

11. Podstiču učenje stranih jezika

Deca koja uče strani jezik najmanje dve godine postižu 14% bolje rezultate na SAT testovima. Svaka dodatna godina učenja jezika dodatno poboljšava akademske rezultate.

12. Ograničavaju vreme provedeno uz video-igre

Deca koja igraju video-igre više od dva sata dnevno imaju 9,4% lošije rezultate na školskim testovima. Prekomerno igranje može negativno uticati na učenje, čitanje, spavanje i društvene interakcije, piše Your Tango.

 

Bonus video: