Iako mnogi u Srbiji veruju da se „na slavu ne zove“, istina je zapravo sasvim drugačija. Etnolog i antropolog Vesna Marjanović u emisiji „150 minuta“ na Prvoj televiziji objasnila je da je ta izreka jedna od najčešćih zabluda u našem narodu — jer se na slavu oduvek pozivalo i to pravilo važi i danas.
Marjanovićeva je istakla da je slava mnogo više od religijskog obeležja — ona je i društveni običaj u kojem domaćin pokazuje poštovanje prema gostima, ali i svoju spremnost da ih ugosti.
„Slava je prilika da se vidi da je neko dobar domaćin, zato se oduvek puno trošilo, bez obzira na to koliko se imalo. Još u 18. veku, za vreme Marije Terezije, postojala je čak i taksa koja je određivala koliko sme da se potroši na slavske kolače“, otkrila je ona.
Govoreći iz ličnog iskustva, Vesna je priznala da je i sama odrastala u duhu slavskih običaja. „Moj muž i ja slavimo istu slavu, pa smo samo nastavili tradiciju naših porodica. Svekrva mi je iz Mačve, ja sam iz Zemuna, i iako znam da domaćica treba da mesi slavski kolač, često sam ga kupovala — jer kod nas u Sremu običaji ipak malo drugačije izgledaju“, ispričala je.
Etnolog je podsetila da su tokom istraživanja u Etnografskom muzeju otkrili brojne razlike u običajima širom Srbije. „Stari Vojvođani su mi pričali da nekada nisu mesili kolač za svaku slavu, već su božićni kolač pravili na početku godine i on je simbolično pokrivao sve slave“, objasnila je Marjanovićeva.
Ipak, ono što je mnoge najviše iznenadilo jeste upozorenje koje je dala o poštovanju domaćina: „Mnogo je strašnije ako jednom dođete na slavu, a sledeće godine ne dođete. U prošlosti se uvek pozivalo, najmlađi iz kuće išao bi sa jabukom da pozove goste, i smatralo se velikim nepoštovanjem ako neko ne ispoštuje domaćina koji ga je jednom ugostio.“
