Jedna žena otvoreno priča o svom iskustvu koje joj je promenilo pogled na porodicu, ali i na život njene snaje i unučića. Kad je prvi put posetila kuću sina i snaje nakon rođenja drugog unuka, skoro joj se zavrtelo u glavi od prizora.
„Ne stidim se da priznam – ja sam od onih svekrva što ne mogu da ćute kad vide da nešto nije kako treba“, započinje svoju priču.
Kaže da joj je sin odrastao u vrednog i odgovornog čoveka, a snaju je od početka prihvatila kao svoje dete. Ali, kad je ušla kod njih, sve je bilo daleko od onoga što je očekivala.
Snaja stalno na telefonu, deca zapuštena
„Svuda nered. Sudovi stoje prljavi danima, veš razbacan, a deca – jedno u peleni punoj do vrha, drugo sa masnom kosom i prljavim noktima. Srce me zabolelo.“
Iako nije odmah pravila dramu, briga joj nije dala mira. Počela je češće da dolazi, nudila pomoć, a tiho je pratila šta se dešava u kući. Snaja je uglavnom visila na telefonu, dok su se deca igrala sama, a sin je posle posla preuzimao kućne poslove.
Onda je odlučila da je vreme za ozbiljan razgovor: „Slušaj, dete, sad si majka. Nije ovo rijaliti da možeš da gledaš ceo dan u telefon. Deca ne smeju da rastu u prljavštini. Moj sin te voli, ali neće zauvek da zatvara oči. U kući mora da bude red. Ako treba – pomoći ću ti, naučiću te sve. Ali moraš da shvatiš da si ti sada odgovorna.“
„Ne morate biti stroge, ali nemojte ni da ćutite“.
Priznaje da je snaja ostala zbunjena i da se nisu čule tri dana. A onda – iznenađenje! Snaja ju je sama pozvala i tražila pomoć.
