Samo tokom jednog dana – još dve žene izgubile su život od ruke nasilnika. U Bajnoj Bašti bivši muž ubio je bivšu suprugu i njihovo sedmogodišnje dete. U Nišu, muškarac star 75 godina nožem je usmrtio svoju ženu u porodičnoj kući.
Od početka godine u Srbiji je ubijeno 12 žena i jedno dete. Javnost s pravom postavlja pitanje: Da li su ove tragedije mogle da budu sprečene? Gde je zakazao sistem?
O ovim slučajevima govorile su u emisiji "Uranak" na televiziji K1 Bojana Otović Pjanović iz Uprave MUP-a Srbije i psiholog Snežana Anđelić. Suštinsko pitanje ostaje: Da li jedan poziv može spasiti život? I koliko još žena mora da strada pre nego što zaštita postane delotvorna?
Policija reagovala, ali nasilnik je bio uporan
„U slučaju Bajne Bašte, policija je već reagovala, izrekla hitne mere i sankcionisala nasilnika. On je čak i prekršio mere, zbog čega je služio zatvorsku kaznu“, rekla je Bojana Otović Pjanović. „U Nišu je reč o starijem paru, ali godine ne znače da je nasilje manje opasno. Živelo se u duhu ‘ćuti, trpi, čuvaj porodicu’. I to ćutanje prenosi se s kolena na koleno – kao obrazac ponašanja.“
Ona naglašava da nasilje u porodici nije privatna stvar, već ozbiljan, ponavljajući problem. „Važno je da žene koje odluče da prijave nasilje budu spremne da slušaju savete institucija – posebno kada imaju dete. Zajedno možemo sprečiti najgore“, poručuje Pjanović.
Tokom 2024. godine zabeleženo je preko 30.000 prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja, a izrečeno je na hiljade hitnih mera. Statistike pokazuju da je većina žena ubijena dok su bile u vezi ili braku sa nasilnikom, a ne nakon što su ga napustile.
„Zastrašujuće je to što mnoge žene koje su ubijene – nikada nisu ni prijavile nasilje. To nam pokazuje koliko su strah, stid i nedostatak podrške jaki“, zaključuje Pjanović.
Psiholog: „To nije ljubav. To je opsesija.“
Psiholog Snežana Anđelić ističe da su nasilnici manipulatori, a žrtve često veruju da će se situacija promeniti. „Kažu mi: ‘Udario me je jednom, ali mi je sutradan doneo cveće.’ To je obrazac. U početku je to psihološko zlostavljanje, izolacija, krivica. I to nije ljubav – to je opsesija.“
Komentarišući slučaj iz Bajne Bašte, u kojem je otac ubio bivšu ženu i dete, Anđelić kaže: „To je ozbiljan poremećaj – uverenje da druga osoba mora da živi po njegovim pravilima, ili nikako. To nije ljubav, to je posedovanje.“
Posebno upozorava žene da ne ignorišu prve znake upozorenja: ljubomoru, kontrolu, izolaciju, stalno analiziranje. „Kada neko jednom nasrne na vas – to nije trenutak slabosti, to je znak da morate da reagujete.“
Nikada ne odlazite same, naglo, bez plana
Anđelić upozorava da je nagli odlazak iz nasilne veze najopasniji korak. „Tada nasilnik gubi kontrolu i može da postane još opasniji. Zato je važno da žena ne odlazi sama, bez prethodne pripreme. Postoje sigurne kuće, socijalne službe, policija. Potražite pomoć, napravite plan.“
„Moramo da prestanemo da šaljemo poruke poput: ‘Pretrpi, zbog dece.’ Takav savet može da ubije. Žena nije ničije vlasništvo – ona ima pravo na slobodu i dostojanstvo“, poručuje Anđelić.
Poruka svim ženama: Niste same. Pomoć postoji.
Porodično nasilje nije problem pojedinca – već problem celog društva. Svaka žena ima pravo da bude bezbedna. Svaki poziv za pomoć može da spasi život. I svaka reakcija, koliko god da deluje mala – može da spreči novu tragediju.
