Na jednoj strani su oni koji veruju da roditelj ima moralnu obavezu da svom detetu ostavi makar kakvu materijalnu osnovu – krov nad glavom, startnu poziciju u životu, nešto što će mu olakšati da krene dalje. Po njima, to nije luksuz, već minimum sigurnosti koji bi roditelj, ako je u mogućnosti, trebalo da obezbedi.
Na drugoj strani su ljudi koji ističu važnost lične odgovornosti i samostalnosti. Po njihovom mišljenju, prevelika materijalna pomoć može ugušiti inicijativu i stvoriti pasivnost. Njihova poruka je jasna: niko ti ništa ne duguje – život je tvoj, izbori se sam.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Jedan mladić je na Redditu otvorio ovu temu i izazvao lavinu komentara:
„Obraćam se onima koji su od rođenja podstanari, čiji roditelji ceo život rade za minimalac, koji su još kao deca morali da traže poslove. Da li ste ljuti jer vaši roditelji nisu uspeli da vam ostave makar osnovu za život? Mislite li da su mogli više, da su pogrešili?
I odgovori su se nizali...
„Ne toliko, ali smeta mi što danas od mene očekuju čuda, dok mi nisu dali nikakve temelje. Ne možeš uložiti ništa – ni materijalno, ni emocionalno – i očekivati da dobiješ Billa Gatesa.“
„Nikada ne bih mogao da se ljutim. Znam da su dali sve od sebe da postanem funkcionalna osoba. Možda nemam nasledstvo, ali imam vrednosti. To mi je dovoljno.“
„Nije me povredilo siromaštvo, već to što nikada nisam osetio ljubav i emocionalnu sigurnost. Ta praznina boli više nego prazan frižider.“
„Jesam ljut. Ništa mi nisu ostavili. Sada se borim da mojoj deci obezbedim nešto, da jednog dana ne misle da sam bio lenj i nezainteresovan.“
Ali jedno je sigurno – tema nije crno-bela. Ne može se istaći samo roditeljska odgovornost bez razumevanja šire slike. Mnogi roditelji su želeli, ali nisu mogli.
Na kraju, da li neko ima „dužnost“ da vam nešto ostavi? Ili je ljubav koju ste dobili – ako ste je dobili – jedino što se zaista računa?
A vi? Da li ste ljuti na svoje roditelje... ili ih razumete?
Aca
11.07.2025 21:48Moji roditelji su krenuli od 0 radeći u državnoj firmi stekli su stan koji su kasnije prodali i kupili plac sa nedorađenom kućom uspeli da naprave dve kuće. Jednu sam dobio ja a drugu sestra plus školovanje . Veću pomoć od roditelja tražiti bio bi čist bezobrazluk. Veoma sam srećan da ih imam u životu.