- Uvaženo je mišljenje da je to veoma loš osećaj. Ali koliko je osnažujuć s vremena na vreme. A bilo je vremena kada sam volela svoju majku, kao verovatno svako dete. Tada sam shvatila da je bolesno voleti nekoga ko te povređuje iz dana u dan - kaže Slavica.
Bila je pozno dete, majka ju je rodila oko četrdesete godine. Slavica se ponekad pitala zašto njena majka nije prekinula trudnoću? Možda je sanjala o sinu, nakon dve već adolescentne ćerke? To više nikada neće saznati. Zbog značajne razlike u godinama, kontakt sa sestrama je bio prilično loš. Puzala je kada su se one zabavljale sa momcima.
Kada je Slavica bila u trećoj godini srednje škole, njena majka je imala moždani udar. Njih dve su živele same, otac im je nekoliko godina ranije preminuo od srčanog udara. Sestre su imale svoje porodice, decu i domove. Odlučili su da Slavica brine o svojoj majci, jer pošto ona živi sa njom, to je tako prirodno. Pored toga, već je imala 18 godina, bila je odrasla osoba.
- Majku je trebalo čuvati, bila je u kolicima posle moždanog udara. Nije bila potpuno van funkcije, ali je više volela da joj bude sve na tacnu. Da je htela, mogla je da bude samostalnija, ali joj je ovako bilo zgodnije – kaže Slavica.
Sanjala je da studira pravo i u školi je bila veoma dobra. Međutim, sestre su je naterale da ide u večernju školu i da služi svojoj bolesnoj majci. Zašto se nije pobunila? Zato što se osećala skučeno, sama, bez para, a uz to je stalno slušala da "majka mora da se čuva dok ne povrati snagu".
- Slomila sam se, iako sam položila maturski, nisam polagala za studije. Bila sam kod kuće sa majkom. Dve duge godine. Dan za danom je mislila da je to sasvim normalno - kaže nesrećna devojka.
Kupala je majku, kuvala, čistila i hranila je. Bilo je problema sa svakim izlaskom iz kuće, jer je mama cvilila i plakala. Da ne bi poludela, Slavica je počela da plete džempere.
– Takva je tada bila moda. Ispostavilo se da su ovi džemperi moj način života. Počela sam da zarađujem na njima i bio je to veliki novac. Kupila sam vunu, napravila lepe šare, upoznala sam i mnoge zanimljive i imućne žene u to vreme. I jedna od njih me je savetovala da se ne gušim toliko da idem na fakultet. Zahvaljujući njoj naučila sam da nisam egoista, da moja majka nema pravo da mi oduzima budućnost, a sestre su dužne da pomognu - nabraja ona i dodaje da su ovi razgovori polako promenili njen odnos prema obe sestre i prema majci.
Plela je i učila i radila to sve vreme. Dve godine nakon završnih ispita, bez problema je upisala studije prava na redovne studije. Bila je treća na listi, a prštala je od ponosa.
- Ali sestre su rekle da neće moći da čuvaju moju majku, da mi pomognu i da školu izbacim iz glave. Rekla sam im da će ili one da se brinu o mojoj majci dok ja budem u školi, ili ću je ostaviti samu. I tako sam već izgubila tri godine života. Moja majka nije bila oduševljena, a ja sam polako počela da shvatam da ona uopšte nije dobra žena - kaže devojka.
Diplomirala je sa odličnim uspehom. Njen profesor joj je ugovorio pripravnički staž u poznatoj advokatskoj kancelariji, Slavica je položila advokatski pripravnički staž, iako je to u to vreme bilo gotovo nemoguće za ljude izvan priželjkivanog kruga "pravnih" porodica.
Ali problem majke je ostao. Majka, koja nikako nije htela da razume ćerkine potrebe.
- Sve je bilo zbog mene. Kada se pojavila jedna od sestara, nedelju dana je bilo hvaljenja i pohvala. Jer „tako su zauzeti i zauzeti, ali su našli vremena za svoju bolesnu majku“. Bilo je to dugih osam godina sa mojim studijama. Nema zabavljanja, nema izlazaka, nema odlaska na odmor. Osuđena na njenu kuknjavu, na njeno večno nezadovoljstvo. I nikad nisam čula reč hvala. Ali tada sam bila u drugoj fazi i rekla sam sebi da je dosta - kaže Slavica.
Zakazala je sastanak sa sestrama i jasno stavila do znanja - ide na razgovor za posao. Ili zajedno čuvaju majku, ili majka mora da ide u ustanovu. Nema druge opcije.
- A znaš šta su ove drage kćeri odlučile? Da će majci naći starački dom jer se neće imati svoje vreme i nemaju novac za dadilje. Jedna od sestara je tada radila u Gradskoj kući. Brzo je rešila stvar, iako nije bilo lako naći mesta. I ne samo to, ubeđivali su majku da je to najbolje mesto za nju - kaže Slavica. Samo se kaje što je tako dugo odlagala takav razgovor. Te je ponizno pristala da se odrekne najboljih godina svog života.
- Ispostavilp se da su moje sestre i majka bile sebične. Nekoliko godina kasnije, čula sam od prijatelja psihologa da je žena u porodici uvek birana da služi bolesnim ili starim roditeljima. Bila sam lak plen, mlada, zavisna - uzdiše ona.
Majka se nije loše provela u ustanovi. Bilo je žena njenih godina, svih vrsta aktivnosti. Slavica ju je redovno posećivala sve dok nije čula da je za sve ona kriva.
- Majka mi je jednom rekla da me mrzi jer sam je ovde dovela. Mora da sam je još više zamrzela što mi je oduzela najbolje godine života, verujući da treba da se žrtvujem za nju. Rekla sam joj da ima još dve ćerke. Ona je odgovorila da ne krivi sestre, da sam ja odgovorna za sve - teško uzdiše Slavica.
Ona više nikada nije otišla kod majke. Majka joj je umrla oko šest meseci kasnije. Slavici nije bilo žao.
Nije zasnovala porodicu i nema sopstvenu decu. Specijalizovala se za porodično pravo jer, kako kaže, zna šta znači kada vas najmiliji zlostavljaju.
povezane vesti
