"Muž me varao godinama, sa devojkama mlađim od naše dece": Ispovest Ljiljane iz Zemuna mora da pročita svaka žena

Neverstvo u braku ili vezi ozbiljno narušava partnerski odnos. Afera može učiniti da se prevarena osoba oseća slomljeno, usamljeno, izdano i zbunjeno. Ponekad afera dovodi do završetka veze, a nekada par može čak i popraviti  i osnažiti svoju vezu ukoliko uspešno prevaziđe nevestvo. To mogu učiniti sami ili uz pomoć terapeuta.

Ljiljana iz Zemuna, u emisiji "RTS Ordinacija" ispričala je kako je je preživela trenutak kada je otkrila da je muž godinama vara.  

- Moj bivši suprug, bio je večiti ljubavnik, Veliki Getsbi, i dok smo se zabavljali i u braku. Problem je bio u meni, u principu, ja sam patološki volela tog čoveka, s kojim imam dvoje dece i tri prelepe unuke, i za mene u životu nije postojao nijeda drugi muškarac.

Kako je ispričala, radili su kao privatnici, imali su samostalne trgovinske radnje, pa je suprug varao i sa radnicama.

- One su bile mlađe čak i od naše ćerke. Dolazile su situacije da kad se ćerka vraća sa dečkom iz noćnog života, sretne tatu u kolima sa koleginicom sa posla. Pa priča se: "videli smo ti tatu ovde, videli smo ti tatu onde", i tako dalje. Problem je u stvari bio taj što sam ja tog čoveka stvarno toliko volela da sam nažalost, veliku žalost moje dece, dozvolila da moja deca trpe tu moju ljubav, patološku. Jer, ustanovila sam, da ja sebe nisam ni volela, ni poštovala, čak mi je muž bio i pre dece, što je jako velika greška.

Ljiljana je priznala da je i sama napravila grešku.

- Ja sam prestala da se šminkam, prestala sam da idem kod frizera, prestala sam da se oblačim onako kako sam se oblačila... Znači, sve ono što je trebalo, u stvari, da poboljšam, ja sam spuštala na sve niži nivo - sebe sam spuštla na sve niži nivo, jer nisam imala volje da se više dokazujem.

Čak je i pokušala da se ubije

- Više nisam našla nikakav izlaz, ja sam pokušala i da idem na psihoterapije, na koje mi on nije davao da idem - to sam morala da prekinem, svi moji izlasci i sva moja odlaženja bilo gde, bila su zabranjena. Kuća - posao, kuća - posao, kontrola do besvesti. Psihičko zlostavljanje, sa psihičkog na fizičko, i to kad je psihičko krenulo u baš neku beskonačnost da ide, nisam našla nikkvo drugo rešenje, nego da uradim to što sam pokušala da uradim. Bila sam tri dana u komi, jedva su me spasili, lečila sam se, i dan danas se lečim na Institutu za psihijatriju, kod dr Maje Ivković koja me je naučila da živim, da volim sebe, da sam ja ta koja više vredi, da sam ja ta koja je mnogo više uložila, da sam ja ta koja može sama. I evo sad sam nekih 15 godina sama, dobila sam, hvala Bogu, i stan. Sama, a ispunjena i dobro sam.