Dr Danica Grujičić, rođena je 1959. u nekadašnjem Titovom Užicu. Iako je studije medicine započela u Moskvi, završila ih je u Beogradu. Od 1984. godine Danica je zaposlena u Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Uprkos činjenici da je doktorirala 1996. godine, u jednom od svjih intervjua je ispričala je kako su joj kao lekaru devedesete najteže pale.
- Devedesete su bile najteže. Sankcije, rat. Kad se setim da smo ulazili u operaciju aneurizme u mozgu sa jednim klipsom. Kad se setim kako su lokalni farmaceuti prodavali familiji - mi onda gledamo snimak pa kažemo - donesite nam polukrivi, pravi i kosi klips a ja ću gledati da iskoristim jedan a da ova dva vratite. To se graniči sve sa naučnom fantastikom. Ja se sada pitam odakle mi smelosti da tad uđem u salu. Ali izbora nije bilo - kaže dr Grujičić.
Danica se prisetila i inflacije i činjenice da je njena plata iznosila svega tri marke. To je period, kada su se mnogi mučili, ali je Danica obavljala jedan od najodgovornijih poslova na svetu. Mnogi su se u tom periodu pitali šta lekara uopšte navodi da se i dalje "javlja na dužnost".
"A šta da radite? Da pustite da pacijent umre? Mir i beg sam nalazila upravo u sali. To je nečiji sin, brat, majka... I onda zamislite - a šta da je neko moj sad tu. Kad uđete u salu, privatni problemi i brige ostaju napolju. Ako niste u stanju da se potpuno posvetite pacijentu kada uđete u salu onda ne treba da budete hirurg. Pacijent zaslužuje vaš maksimum u tom trenutku. Nemate prava da mu date manje."
Prisetila se i kako je u kesama za đubre iznosila infuziju
- Sećam se kada sam u kesi za đubre sa Urgentnog centra, jer tamo je moralo sve da ima zbog ranjenika, nosila infuzije jer ovde na odeljenju nismo imali. A 1999. godina... Ono bombardovanje... E tu sam tek ogorčena. A postala sam ogorčena tek kasnije kada sam shvatila do koje mere je podmuklo sve to što su uradili - ispričala je dr Grujičić tada u intervjuu za Kurir.
Emotivno se vezala za srpske vojnike koji su branili Košare
U istom intervjuu koji je Danica dala za Kurir Danica je rekla "Knedla mi je u grlu jer mi za te junake nismo znali. Rekli su nam da nije bilo kopnene invazije. To je laž. Notorna laž. Ovde je 1999. napravljena ekološka katastrofa zbog bombardovanja. Sad kad mi dođe neki predstavnik NATO ja bih ga najradije izbacilai šutnula u zadnjicu. To je takva agresija bila - sram ih bilo. Pored terorista OVK bilo je i nekoiliko hiljada pripadnika albanske regularne vojske. I onda je NATO došao kao treći ešalon, besni jer nisu mogli da prođu pored 200 naših momaka. Borci sa Košara su heroji. Oni su bili spremni da daju život za svoju zemlju."
