Leblebija je mahunarka koja se u istočnjačkoj kulturi koristi u lekovite svrhe.
Leblebija ima mnogo imena, možete je pronaći i pod nazivom slanutak, naut, ceci i slani pasulj.
Šta je leblebija?
Leblebija (cicer arietinum) je vrsta biljke iz familije bobova. Ona je mahunarka čije seme je najsličnije semenu soje ili sušenom grašku. Postoje dve sorte leblebije, a to su desi i kabuli. Sortu desi karakteriše sitnije zrno, tamnobraon bolje, dok kabuli ima krupnije zrno svetlo braon boje.
Sastav i hranljiva vrednost leblebija
Kada je reč o biohemijskom sastavu leblebije, osušeno zrno ove mahunarke sadrži 23 % belančevina, 53 % ugljenih hidrata, 4-5 % biljnog ulja, 3-5 % celuloze i 3 % mineralnih materija.
Jedna šolja ove namirnice vam takođe obezbeđuje 50 % dnevne potrebe organizma za kalijumom, 2% za vitaminom A, 13% za vitaminom C, 69% za gvožđem, 55% za vitaminom B6 i 57 % za magnezijumom. Pored svega toga leblebija sadrži i vitamin K, folate, fosfor, cink, bakar, mangan, kolin i selenijum.
Leblebija je veoma dobar izvor gvožđa, čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorbciju. Ako su u obroku zastupljene i žitarice, takav obrok ima potpuni sastav potrebnih aminokiselina. Leblebija ima nizak glikemijski indeks.
Novija istraživanja, koja su obuhvatila 19 različitih kultivisanih sorti uzgajenih u stakleniku, pokazala su da je i lišće leblebije isto tako vredno pažnje, jer sadrži osim vitamina i značajnu količinu nekih minerala, pa tako može parirati kupusu i spanaću.
Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak.
Rezultati ovog istraživanja mogli bi imati veliku važnost za zemlje gde se leblebija i uzgaja, a to su pre svega Indija, Srednji istok i Srednja Evropa. U tim je zemljama često zabeležen i manjak određenih namirnica u ishrani, pa bi lišće leblebije moglo biti odličan alternativni izor.
U borbi protiv dijabetesa
Istraživanja su pokazala da dijabetičari tipa 1 koji često konzumiraju namirnice bogate vlaknima imaju snižen nivo glukoze, a kod dijabetičara tipa 2 se može poboljšati nivo šećera u krvi, lipida i insulina. Stručnjaci preporučuju 21-25 g dijetalnih vlakana dnevno za žene i 30-38 g za muškarce.
Čuva zdravlje kostiju
Gvožđe, fosfati, kalcijum, magnezijum, mangan, cink i vitamin K koji se nalaze u leblebiji doprinose zdravlju i jačini kostiju. Ipak treba biti oprezan kad su u pitanju ovi minerali jer previše fosfora, a premalo kalcijuma može rezultirati slabljenjem kostiju.
Snižava krvni pritisak
Jedna od najvažnijih promena koje treba da usvojite da biste snizili pritisak jeste da jedete namirnice koje su siromašne natrijumom, a upravo takva je leblebija. Pored toga tu je kalijum koji je jednako važan za normalizaciju krvnog pritiska.
Čuva srce
Kombinacija vlakana, kalijuma, vitamina C i B6, kao i manjak holesterola je odlična za održavanje zdravlja srca.
Reguliše probavu
Leblebija poboljšava probavu i odličan je prirodni lek za lečenje zatvora i poboljšanje opšteg zdravlja digestivnog trakta.
Drži holesterol pod kontrolom
Redovnom konzumacijom leblebije prirodnm putem snižavate loš holesterol, pokazala su brojna istraživanja.
Čisti organizam
Leblebija sadrži jedno veoma korisno svojstvo, izbacuje sulfate, štetna jedinjenja, koje nalazimo u konzervisanoj i prerađenoj hrani. Da stvar bude još bolja, to može da obavi u roku od 24 sata!
Leblebija u ishrani
Leblebija je dostupna tokom cele godine, tako da u svim prodavnicama zdrave hrane je možete pronaći po pristupačnim cenama. Pri tom je možete koristiti na raznorazne načine. Ako vas mrzi da pravite neko jelo možete je grickati poput kokica. Ukus leblebije je nautralan, po strukturi puterast. Brzo će vas učiniti sitim. Zbog neutralnog ukusa možete je kombinovati i sa slanim i sa slatkim namirnicama.
