Kod starijih osoba, previše ili premalo sna je povezano sa kognitivnim problemima.
Premalo sna kasnije u životu povezano je sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti. Ali paradoksalno, isto važi i za previše sna, piše The New York Times.
Iako su naučnici uvereni da veza između sna i demencije postoji, priroda te veze je komplikovana. Moguće je da loš san izaziva promene u mozgu koje izazivaju demenciju. Ili bi san osobe mogao biti poremećen zbog osnovnog zdravstvenog problema koji takođe utiče na zdravlje mozga, a promene u obrascima spavanja mogu biti rani znak same demencije.
Evo šta stručnjaci kažu o ovim različitim vezama i kako da procenite rizik od demencije na osnovu sopstvenih navika spavanja.
Premalo sna
Spavanje deluje kao noćno tuširanje mozga, ispirući ćelijski otpad koji se akumulira tokom dana. Tokom ovog procesa, tečnost koja okružuje moždane ćelije ispire molekularni otpad i nosi ga u krvotok, gde ga jetra i bubrezi filtriraju i uklanjaju iz tela.
Taj otpad uključuje i protein amiloid, za koji se smatra da igra ključnu ulogu u Alchajmerovoj bolesti. Svačiji mozak proizvodi amiloid tokom dana, ali problemi mogu nastati kada se protein nakuplja u lepljive grudvice, zvane plakovi. Što je neko duže budan, to se više amiloida nakuplja i mozak ima manje vremena da ga ukloni.
Naučnici ne znaju da li je kod nekih ljudi koji redovno spavaju premalo – obično šest sati ili manje tokom noći – to dovoljno da izazove nakupljanje amiloida. Ali istraživanje je otkrilo da su među odraslima od 65 do 85 godina koji su već imali plakove u mozgu manje spavali, imali više amiloida i slabiju spoznaju.
„Može li nedostatak sna izazvati demenciju? Verovatno ne samo po sebi“, rekao je dr Sudha Sešadri, direktor Glen Bigs instituta za Alchajmerovu bolest i neurodegenerativne bolesti u Centru za zdravstvene nauke Univerziteta Teksas u San Antoniju. ,,Ali čini se da je to definitivno faktor rizika za povećanje rizika od demencije, a možda i za smanjenje kognitivne funkcije", dodala je ona.
Ljudi sa Alchajmerovom bolešću mogu početi da razvijaju simptome u 60-im ili 70-im godinama, ali amiloid može početi da se nakuplja dve decenije ranije. Zato je važno dati prednost spavanju, ciljajući na sedam do devet sati sna, počevši od 40-ih ili 50-ih godina, ako ne i ranije, rekao je Joe Viner, postdoktorski saradnik iz neurologije i neuronauke u Univerzitetskom centru za spavanje i cirkadijalne nauke .
„Nemamo dobar odgovor na pitanje – da li vaš san u dvadesetim godinama utiče na rizik od demencije kasnije u životu“, rekao je dr Viner. „Ali mislim da su znaci da će vam san verovatno biti važan u srednjim godinama, kada budete ulazili u svoje 60-e i 70-e godine“, dodao je Viner.
Neki poremećaji spavanja, pre svega apneja u snu, takođe su povezani sa povećanim rizikom od demencije. To može biti zato što apneja u snu remeti san ljudi, ili zato što se javlja kod ljudi koji imaju prekomernu težinu ili dijabetes, koji su takođe povezani sa demencijom.
Ali čak i kada uklonite efekat ovih drugih problema, čini se da apneja u snu predstavlja sopstveni, nezavisan rizik za demenciju, rekao je Dijego Karvaljo, MD, docent neurologije u Centru za medicinu spavanja Klinike Majo. To može biti zato što apneja u snu ograničava količinu kiseonika koja stiže do mozga, što može povećati upalu mozga i oštetiti krvne sudove i ćelije.
Previše spavanja
S druge strane, čini se da je previše sna povezano sa povećanim rizikom od demencije, iako možda indirektnije. Ako osoba redovno ostaje u krevetu duže od devet sati noću ili nekoliko puta drema tokom dana, to može biti znak da jako loše spava, što može povećati rizik od Alchajmerove bolesti iz gore navedenih razloga.
Međutim, potreba za dodatnim snom može biti povezana sa nekim mentalnim ili fizičkim nedostatkom. Stanja mentalnog zdravlja, kao što je depresija, i stanja fizičkog zdravlja, kao što su dijabetes ili kardiovaskularni problemi, povezani su sa većim rizikom od demencije, kao i fizička neaktivnost, usamljenost i izolacija. „U ovom trenutku ne postoji jasna uzročna uloga dugog sna u odnosu na demenciju“, rekao je dr Karvaljo. "To može biti više simptom osnovnog problema nego uzrok problema", dodao je on.
Nedostatak sna kao rani simptom?
Neke od prvih oblasti mozga koje su pogođene Alchajmerovom bolešću su one koje pomažu u regulisanju sna i cirkadijalnih ritmova. Kao rezultat toga, ljudi koji razviju ovo stanje mogu imati problema sa spavanjem čak i pre nego što pokažu znake gubitka pamćenja ili druge simptome.
Pored amiloida, drugi glavni protein za koji se smatra da izaziva Alchajmerovu bolest naziva se tau. Kao i amiloid, tau se takođe nakuplja u mozgu, na kraju oštećujući moždane ćelije. Jedno od prvih mesta gde se pojavljuje tau nakupljanje je u delovima moždanog stabla važnim za regulisanje sna i budnosti, rekao je dr Viner. ,,Tako da mislimo da će tau koji se pojavi u ovim oblastima vrlo rano poremetiti cikluse spavanja i buđenja", objasnio je on.
Problemi sa spavanjem takođe mogu biti rani znak drugih uobičajenih tipova demencije. Kod demencije Levijevog tela i demencije od Parkinsonove bolesti, na primer, REM san ponekad može biti poremećen, što dovodi do toga da ljudi glume ono što sanjaju, a vaš partner u krevetu bi to mogao da primeti, rekao je dr Sešadri.
,,Usput, kada spavate u REM fazi, to je vreme kada mišićni tonus tela pada skoro na nulu, pa se mišići ne pomeraju", objasnila je ona. ,,Kod REM poremećaja ponašanja, ovo potiskivanje mišićnog tonusa se gubi, tako da se mišići zapravo kreću kao što se kreću u vašim snovima", dodala je ona.
Stručnjaci kažu da je normalno da stariji ljudi posle penzionisanja spavaju malo više ili malo manje, ili da se bude i legnu nešto ranije ili kasnije nego ranije. Ali ako je došlo do dramatične promene, razmislite o odlasku kod doktora. ,,Ako neko ustane u 2 ili 3 sata ujutro, ili spava tri sata tokom dana, to je razlog za zabrinutost", rekao je dr Sešadri. „Ali ako neko ustane sat ranije nego ranije ili odspava 30 do 60 minuta tokom dana, mnogo je verovatnije da je to samo normalno starenje“, objasnila je ona.
Bonus video: