Nestaju i kilogrami i depresija: Istraživanje otkrilo šta bi moglo da pomogne majkama nakon porođaja

Vesti 06.07.2024 20:33 0

Ako nema dovoljno ovog hormona, novim mamama može biti malo teže da se povežu sa svojom bebom

Mama i beba

Shutterstock

Borba sa postporođajnom depresijom može biti duga i teška, ali podrška okoline u bilo kom obliku je ključna. Najnovija istraživanja govore da je to čak i važnije nego što se mislilo.

Period posle porođaja je buran, težak i može biti veoma surov, pre svega za majku, naravno. Tokom ovog perioda, postporođajna tuga se može javiti vrlo često, a vremenom se može pretvoriti u postporođajnu depresiju. Prema nekim statistikama, to pogađa svaku desetu ženu.

Suočavanje sa ovim stanjem nije lako i može biti veoma teško, pa čak i opasno. Zato se uvek ističe važnost lečenja ovog oblika depresije, na svaki mogući način. A čini se da je jedan od „lekova“ dostupniji i lepši od svih ostalih. Jer oni uključuju - zagrljaje. Ne, nije tako jednostavno, naravno. Sve je vezano za hormon sreće, koji igra veliku i važnu ulogu u trudnoći i porođaju, pa je bilo logično da je važan i u postporođajnom periodu. Naime, stručnjaci u SAD i Velikoj Britaniji otkrili su da onima koji pate od postporođajne depresije možda nedostaju geni koji omogućavaju organizmu da proizvodi hormon oksitocin. 

beba

Shutterstock

 

Pored toga što se naziva „hormonom sreće“, često se naziva i „hormonom ljubavi“, a oslobađa se tokom porođaja, dojenja i kao odgovor na zagrljaje, čime pomaže u stvaranju osećanja privrženosti. Ako nema dovoljno ovog hormona, novim mamama može biti malo teže da se povežu sa svojom bebom, zbog čega se mogu osećati loše. Stručnjaci sada sugerišu da bi razvoj novih lekova koji pomažu u proizvodnji oksitocina mogao biti način da se pomogne u borbi protiv ovih simptoma. 

„Napravili smo iskorak u razumevanju postporođajne depresije, ozbiljnog zdravstvenog problema o kome se vrlo malo zna uprkos višedecenijskim istraživanjima“, rekao je profesor Sadaf Farooki sa Instituta za metaboličke nauke Univerziteta u Kembridžu i istakao važnu tačku: 

,,Ovo istraživanje nas podseća da mnoga ponašanja za koja pretpostavljamo da su potpuno pod našom kontrolom imaju jake uzroke u biologiji." 

Proučivali su miševe 

Inače, istraživači su došli do ovog otkrića posmatrajući gene dva dečaka iz različitih porodica. Obojica su bili jako gojazni, a takođe su patili od anksioznosti, autizma i problema u ponašanju. Otkrili su da svakom nedostaje gen poznat kao TRPC5. Taj gen je nedostajao i njihovim majkama. Obe majke su bile gojazne i obe su patile od postporođajne depresije. 

Kada je gen koji nedostaje testiran na miševima, naučnici su otkrili da muški miševi sa defektnim oblikom gena pokazuju iste probleme kao i dečaci. To uključuje povećanje telesne težine, anksioznost, odbojnost prema društvenim interakcijama i agresivno ponašanje. Ženke miševa su pokazale slično ponašanje. A kada su postale majke, pokazivale su i depresivno ponašanje i "lošu brigu o potomstvu", kažu stručnjaci.

Ispostavilo se da ovaj gen, TRPC5, deluje na nervne ćelije koje proizvode hormon oksitocin. Brisanje gena TRPC5 dovelo je do znakova anksioznosti, prejedanja, poremećenih društvenih veština i, u slučaju majki, simptoma sličnih postporođajnoj depresiji kod inače zdravih miševa.

naučnici

Shutterstock

 

Promenom gena TRPC5 da bi proizveo više oksitocina, naučnici su 'preokrenuli' ove simptome: miševi su počeli da se ponašaju normalno zbog gubitka težine. Stručnjaci sugerišu da tretmani koji pomažu u povećanju oksitocina u telu mogu dati slične rezultate kod ljudi, iako bi bilo potrebno više istraživanja. Oksitocin se proizvodi u delu mozga u hipotalamusu, a u krvotok ga luči hipofiza. 

Studije su već pokazale da oksitocin može pomoći u smanjenju anksioznosti, ali i da kada se oksitocin daje osobama sa autizmom putem spreja za nos, to ih čini društvenijima. 

Dr Jong Ksu, stručnjak za molekularnu i ćelijsku biologiju na Medicinskom koledžu Bejlor, rekao je: „Ono što smo videli kod ovih miševa bilo je prilično neverovatno. Pokazali su vrlo slično ponašanje kao kod ljudi kojima nedostaje gen TRPC5, što je kod majki uključivalo znake depresije i poteškoće u brizi o bebi. Ovo nam pokazuje da ovaj gen uzrokuje ova ponašanja." 

Dakle, možda nije lek za postporođajnu depresiju, ali zagrljaji definitivno mogu pomoći!  

 

 

Bonus video:

 

@najzena.rs Ukoliko često imate nedoumice kako da smirite uplakanu bebu, isprobajte ovaj trik! 👶🏼 #najzena #zena #fyp #fypシ #foryoupage #fypシ゚viral #fypシ #foryoupage ♬ original sound - Najzena.rs

 

Komentari (0)
Loading