Zamalo izgubio život zbog greške lekara: Rekli su mu da pati od anksioznosti, dok je iza ugla vrebala kobna bolest

Amerikanac Džo DuPont (28) primetio je krajem aprila crvene fleke na vratu, grudima i drugim delovima tela. U početku je pretpostavio da su brzo nastali osip samo normalna reakcija kože.

Ali kada crvene mrlje nisu zarasle nakon jednog dana i počele su da cure, zabrinuo se. „Kada sam shvatio da to jednostavno neće nestati, tada sam otišao u bolnicu“, rekao je Džo. Leva strana vrata mu je bila ispunjena gnojem i rana je počela sve više da se otvara. Međutim, 29. aprila, lekari u lokalnoj bolnici su odbacili simptome i rekli mu da ima anksioznost i infekciju kože, i prepisali su mu steroidnu kremu i oralne antibiotike.

Bila je to kritična greška jer je, manje od 24 sata kasnije, Džo doživeo srčani udar zbog sepse. Sada, manje od dva meseca nakon što je zamalo umro, Džo je fokusiran na podizanje svesti o medicinskim greškama i sepsi, što je vodeći uzrok smrti u američkim bolnicama.

Rina

„Neverovatno sam srećan što sam uspeo da se izvučem iz ovoga, rekao je. „Ovo se dešava tolikom broju ljudi. Svako može da prođe kroz ovo." U stvari, 300.000 ljudi umre od sepse u Americi svake godine, a to se dešava kada infekcija izazove nakaradnu preteranu reakciju imunog sistema, uzrokujući da se hemikalije u krvotoku poremete. Umesto belih krvnih zrnaca , koji se bore protiv infekcije, napadaju strano telo, napadaju zdrava tkiva i organe kao što su udovi, pluća i bubrezi, što dovodi do otkazivanja organa i, povremeno, do amputacija. Ipak, trećina Amerikanaca nikada nije čula za sepsu, a sepsa se svakog sata ne leči , mogućnost smrti se povećava za četiri do devet odsto, piše Dejli mejl. 

Dr. Stiven Simpson, profesor medicine na Univerzitetu u Kanzasu i član Alijanse za sepsu, rekao je za Dejlimejl da se toliko slučajeva sepse pogrešno dijagnostikuje u SAD jer lekari ne dobijaju dovoljno informacija da im pomognu da dijagnostikuju sepsu. Broj slučajeva je takođe u porastu, za 20 odsto između 2019. i 2021. godine, prema najnovijim podacima američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Ali uprkos tome, SAD nemaju sveobuhvatnu strategiju za rešavanje problema. U stvari, četvrtina američkih bolnica uopšte nema protokol za lečenje sepse. 

On to shvata kao pozitivno iskustvo 

Iako je rekao lekarima da se oseća malo uznemireno, bio je iznenađen što je to deo glavne dijagnoze. Nakon što se vratio kući, noge su mu počele da se tresu i grče. „Shvatio sam to kao znak da se moje telo možda oporavlja“, rekao je Džo. Ali sledećeg jutra probudio se u mnogo gorem stanju i osećao se drugačije. ,,Kada sam ustao, osetio sam kako tečnost brzo ide niz moje noge, kao da se bukvalno skuplja u mojim sandalama. Shvatio sam da moram brzo da se vratim u hitnu pomoć", opisao je on. 

Na putu do tamo srce mu je počelo ubrzano da kuca i osetio je jak bol u grudima, počeo je da gubi vid, imao je temperaturu i osećao je kako mu se tečnost širi po telu. Kada je konačno stigao u hitnu pomoć, bio je toliko slab da je jedva hodao.  

EKG je otkrio nepravilan rad srca i tečnost koja se sakupila oko njegovog srca. Ubrzo je doživeo težak srčani udar, sa ubrzanim otkucajima srca, koji je potom pao na 30 otkucaja u minuti. Inače, normalan broj otkucaja srca u mirovanju je između 60 i 100 otkucaja u minuti.  

Shutterstock

Džo je zapravo imao sepsu, iako je nejasno da li je to uzrokovano infekcijom kože ili drugim osnovnim patogenom. Dalji testovi koji su obavljeni tokom njegovog boravka u bolnici ukazali su na endokarditis, koji je upala unutrašnje obloge oko srčanih komora i zalistaka. Ovo je obično uzrokovano infekcijom koja putuje kroz krvotok i vezuje se za srce. Najčešći je kod starijih ljudi, kao i kod onih sa oštećenim ili veštačkim zaliscima. 

Pored toga, ehokardiogram je ukazao na regurgitaciju trikuspidnog ventila, koja se javlja kada se trikuspidni zalistak srca ne zatvori kako treba, što dovodi do povratnog toka krvi. Vremenom, ovo može dovesti do nepravilnog otkucaja srca zvanog atrijalna fibrilacija i srčane insuficijencije ako se ne leči.  

Džo je od tada pušten iz bolnice, iako još uvek ima neželjene efekte povezane sa srcem. „Posle ovog iskustva, bilo je veoma interesantno saznati više o sepsi“, rekao je Džo. „Iznenađen sam što čujem kroz šta su prošli ljudi sa sepsom. Dodao je da je čitav svoj odrasli život bio zdrav, tako da nikada nije očekivao da će proći kroz ovako nešto i smatra da je važno da ljudi budu svesni da se to svakom može desiti. „Na kraju krajeva, ovo smatram pozitivnim iskustvom koje mi je dalo zahvalnost za život i perspektivu koju inače ne bih imao“, zaključio je Džo. 

 

Bonus video: