Demencija je oboljenje koji uzrokuje pad kognitivnih sposobnosti i dovodi do problema s pamćenjem, ponašanjem i kretanjem. Problem s vidom takođe može biti simptom jer demencija utiče na delove mozga koji obrađuju informacije koje dolaze iz očiju. S obzirom na to, testovi vida mogu biti korisni u ranoj dijagnostici i praćenju napretka demencije.
Tokom istraživanja urađenom na Univerzitetu Kembridž u kojem su učestvovale 8.623 zdrave osobe, one su radile testove vizualne osetljivosti. Oni koji su razvili demenciju kasnije u životu pokazali su sporiji odgovor na vizualne stimulanse u poređenju s onima koji nisu imali demenciju.
Autori istraživanja objasnili su da problemi s vidom mogu biti rani pokazatelji pada kognitivnih sposobnosti jer toksični plakovi povezani s Alchajmerovom bolešću prvo utiču na područja mozga povezana s vidom.
Autori studije, Ef Hogervorst, Ahmet Begde i Tom Vilkokson, za „The Conversation“ su objasnili: "Problemi s vidom mogu biti rani pokazatelj kognitivnog pada budući da toksični amiloidni plakovi povezani s Alchajmerovom bolešću mogu prvo uticati na područja mozga povezana s vidom. Dakle, testovi vida mogu otkriti nedostatke pre testova pamćenja."
Osim toga, otkriveno je da demencija utiče na različite aspekte vizualne obrade, poput osetljivosti na kontrast i sposobnosti razlikovanja boja. Istraživači su rekli da to može "uticati na živote ljudi, a da oni toga nisu odmah svesni". Ovi nalazi sugerišu da testovi vida mogu biti korisni u ranom otkrivanju demencije, čak 12 godina ranije, i praćenju njenog napretka.