Iako žene čine polovinu svetske populacije, većina zdravstvenih i fizioloških istraživanja se sprovodi na muškarcima. Telo žene je mnogo složenije od muškog, pre svega zbog složenosti menstrualnog ciklusa. Istraživanja koja se sprovode na ženama su dugotrajnija i skuplja, ali sada se konačno shvata da su neophodna jer je sve jasnije da polne razlike utiču na epigenetiku (kako način života i okruženje utiču na ekspresiju gena).
Na primer, kada se istražuje kako lek ili vežba utiču na telo, teže je dobiti zadovoljavajući naučni odgovor kada je u pitanju telo žene nego muško. Neke žene koriste kontracepciju, a kao što znamo postoje različite vrste i to takođe doprinosi varijabilnosti rezultata. Žene takođe prolaze kroz menopauzu oko 50. godine, što je još jedna fiziološka promena koja značajno utiče na način na koji telo funkcioniše i prilagođava se. Čak i kada se istraživanja na ženama rade ispravno, rezultati se možda neće primeniti na sve žene.
Zašto je važno da počnu da se sprovode istraživanja na ženama?
Muškarci i žene su fiziološki različiti, a ovde se ne radi samo o očiglednim razlikama (oblik tela, genitalija), već i o čitavom nizu razlika u hormonima i genetici. Takođe se pojavljuju dokazi da polne razlike utiču na epigenetiku.
Sprovođenje zdravstvenih i fizioloških istraživanja isključivo kod muškaraca ignoriše ove razlike. Dakle, znanje o ljudskom telu, koje je uglavnom izvedeno iz onoga što se primećuje kod muškaraca, možda nije uvek tačno za žene.
Neke bolesti, kao što su kardiovaskularne (srčane) bolesti, različito se manifestuju kod muškaraca i žena. Muškarci i žene takođe mogu različito metabolisati lekove, što znači da će im možda biti potrebne različite količine ili formulacije. Ovi lekovi mogu imati nuspojave specifične za pol. Uzmimo za primer covid. Ozbiljnost i stope smrtnosti od covida su veće kod muškaraca nego kod žena. Rodne razlike u imunitetu i hormonskim putevima mogu ovo da objasne, tako da istraživači zagovaraju istraživanja specifična za pol kako bi pomogli u lečenju virusa.
Šta je otkriveno nakon istraživanja na ženama?
Ništa od ovoga nije novo, ali dobra vest je da istraživači počinju da popunjavaju ove praznine. Njihovo istraživanje donosi nove biološke uvide - što dovodi do boljih dijagnoza i ciljanijih tretmana, od menstruacije do menopauze. Evo pregleda samo nekoliko novih uvida stečenih istraživanjem o ženama.
Žene i devojke različito doživljavaju ADHD
„Naučnici su dugo smatrali da je ADHD skoro isključivo dečački poremećaj“, napisala je Kejlin Linč u januaru 2024. Ona je primetila da se broj dijagnoza skoro udvostručio od 2020. do 2022. Stručnjaci kažu da je to delimično povezano sa načinom na koji se ADHD često manifestuje kod žena. i devojka. Iako je ADHD obično povezan sa hiperaktivnošću, postoji i tip koji se odnosi na deficit pažnje, za koji Kejlin piše da ga karakterišu neorganizovanost, zaboravnost i teškoće pri započinjanju i zadržavanju na zadatku.
Devojke i žene imaju tendenciju da imaju ovaj drugi tip ADHD-a, a njihovi simptomi će se verovatno zameniti sa emocionalnim poteškoćama ili teškoćama u učenju, ako ih neko uopšte primeti. „Veće je da će ih videti kao sanjare ili izgubljene u oblacima“, rekla je Džulija Šehter, kodirektor Centra za žene i devojčice sa ADHD Univerziteta Djuk. „Njihovi simptomi su jednako neprijatni, ali mogu leteti ispod radara. Ali posledice mogu biti teške, piše National Geographic.
Bonus video: