Da li je i vama poslednjih dana jako teško da ujutro ustanete? Da li ste neispavani koliko god sati sna da spojite? Niste jedini!
Sa početkom hladne sezone, skoro svi imaju želju da samo utonu u zimski san do proleća. Zimi nam je teže da ustanemo ujutro i tokom dana su nam često potrebne dremke na koje ni ne mislimo u ostatku godine. Letargija i apatija postaju naši stalni saputnici, otežavajući čak i svakodnevne aktivnosti. Zašto nam se toliko spava zimi?
Shutterstock
Da li nam je zimi zaista potrebno više sna?
Prema naučnim istraživanjima, zimi je čoveku zaista potrebno više sna. Tokom ostatka godine: proleća, leta i jeseni nama je potrebno oko 7 do 9 sati sna svake noći da bismo se osećali odmorno i imali dovoljno energije za sve dnevne obaveze. Zimi se situacija menja i, kako pokazuje nauka, potrebno nam je bar 1 sat sna više da bismo funkcionisali. Zašto toliko želimo da spavamo zimi?
Zašto se javlja pospanost tokom zime?
Kasno se razdanjuje
Dnevna svetlost koja pada na mrežnjaču oka je jasan signal našem telu da je vreme za buđenje. Zimi sviće kasnije, pa mi želimo da spavamo duže. Ovde se u potpunosti oseća naš cirkadijalni ritam organizma: što je tamnije, naše telo pro više melatonina, hormona spavanja. A pod uticajem ovog hormona, krvni pritisak se smanjuje, kao i nivo glukoze – osoba se opušta i oseća se pospano. Zbog toga se zimi teško budimo ujutru – napolju je još mrak i telo misli da je noć.
Smanjen nivo vitamina D izaziva pospanost tokom zime
U periodu kada je dan kratak, prirodna proizvodnja melatonina se povećava, a količina vitamina D se smanjuje. Ukoliko ne nadoknadite gubitak vitamina D suplementima, rezultat je stanje apatije, sklonost ka depresiji i pospanost.
Shutterstock
Nema potrebe da odmah naručite vitamine. Prvo morate da uradite test za vitamin D koji će pokazati da li imate nedostatak vitamina D, piše Lepota i Zdravlje. Uz rezultate analize, trebalo bi da se obratite lekaru koji će vam propisati neophodnu dozu vitamina.
Niske temperature
Zbog niske temperature ubrzava se metabolizam, želite sitiju i težu hranu, i to u većim količinama. Ovo, zauzvrat, izaziva želju za spavanjem.
Nedostatak serotonina izazivaju pospanost tokom zime
pixabay
Zbog nedostatka sunčeve svetlosti, nivoi serotonina se prirodno smanjuju. Nije bez veze što se naziva hormonom radosti i dobrog raspoloženja: serotonin direktno utiče na naš osećaj sreće, a njegov nedostatak dovodi do razvoja depresije. Čak i u blagom obliku, ovo stanje obično prati apatija i pospanost.
Nedostatak kiseonika
Zimi manje vremena provodimo na otvorenom i ređe provetravamo prostorije u kojima se nalazimo. Uređaji za grejanje takođe igraju ulogu, često rade punom snagom i izazivaju povećanu suvoću. Sve u svemu, krećemo se manje. Kao rezultat, naše snabdevanje mozga kiseonikom se pogoršava, a to izaziva letargiju i želju spavanjem.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
