Analize krvi trebalo bi da se rade jednom ili dva puta godišnje, napominje dr Predrag Đurđević. Nažalost mnogi građani ne uzimaju za ozbiljno ove preventivne preglede. Krvna slika može da da ukaže na različita odstupanja u organizmu i uputi na dalje analize.
Obično kada smo prehlađeni radimo analize krvi na osnovu čega se vidi da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija, ali to ne bi trebalo da bude jedini povod, napominje dr Đurđević.
"Može da se radi rutinski, dakle bez nekih simptoma. Svakako je preporuka da se radi jednom ili dva puta godišnje, čak i kod zdravih osoba. A sa druge strane, ako postoje nekakva odstupanja u tim parametrima krvne slike, to nam hematolozima ili nekim našim drugim kolegama može da ukaže da postoje nekakvi poremećaji koji treba da se dijagnostikuju i možda čak i da se leče", dodaje doktor.
Koje analize krvi ukazuju na ozbiljnije poremećaje?
Hematologija je jedna od grana interne medicine koja se bavi dijagnostikom i lečenjem i malignih i nemalignih bolesti, objašnjava profesor Đurđević. Hematologija se bavi i ispitivanjem i lečenjem različitih vrsta malokrvnosti, zato je najčešće bitan parametar koncentracija hemoglobina u perifernoj krvi. Ispituju se i poremećaji zgrušavanja krvi iz krvne slike, i jedan od parametara koji se prati su trombociti. Takođe, važan pokazatelj u krvnoj slici su i leukociti i leukocitna formula koji mogu da ukažu na postojanje nekih poremećaja.
Porast malignih hematoloških bolesti
Trend porasta malignih hematoloških bolesti primetan je u celom svetu, ali Srbija beleži neobičan porast. Uzroci za to su brojni i svaki od njih je na određeni način doprineo u manjoj ili većoj meri povećanju broja obolelih. Malignih hematoloških bolesti ima više vrsta. To su različite vrste laukemije, koje mogu da budu u hroničnom toku i da traju 10, 15, 20 godina, nekada i duže.
"Akutne leukemije traju relativno kraće, a simptomi se razvijaju za par dana ili par nedelja. Zatim postoji jedna velika grupa limfoma. Hočkinov limfom i različiti potipovi ne-Hočkinovog limfoma, multipli mijelom i neke druge ređe maligne bolesti. Dijapazon tih malignih hematoloških bolesti je prilično veliki i nakon istraživanja, klasifikacija tih bolesti se sve više usložnjava i povećava se broj tih zasebnih entiteta. To sada nama pravi malo veći problem u praksi, ali taj problem moramo da rešavamo i da ga prihvatimo", napominje prof. dr Predrag Đurđević za kraj.
Možda vas zanima…
povezane vesti
