DEPRESIJA kod dece je u vrtoglavom porastu od početka pandemije. Roditelji, ne ignorišite OVE SIMPTOME!

Jedna nedavna studija pokazuje alarmantan porast depresije i anksioznosti kod dece i adolescenata širom sveta. U proleće 2020. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je na ogroman porast problema sa mentalnim zdravljem u narednim mesecima, a posete dečjim psiholozima za decu uzrasta od 5 do 11 i od 12 do 17 godina povećale su se za približno 24 procenta i 31 procenat u poređenju sa 2019. godinom.

unsplash.com

 

Tužno, ali nažalost ne iznenađujuće.

Mi odrasli neminovno osećamo težinu ove situacije, na poslu i kod kuće. Mame su iscrpljene toliko da nam treba nova reč koja će opisati roditeljstvo u pandemiji. Baš zbog toga bi roditelji trebalo da imaju na umu nekoliko stvari trenutno.

Prvo, postoji brilijantna fraza, pod stresom svi nazadujemo, što znači da kada iskusimo intenzivan stres, tražimo veštine suočavanja i ponašanja koja nam donose osećaj udobnosti i sigurnosti. Za decu to može da znači da se vraćaju u razvojno doba ili fazu ili da više ne mogu da izvrše zadatak ili savladaju veštinu koju su nekad držala u malom prstu. Kada se to dogodi, to je znak problema.

Vrlo je važno da ne shvatate ponašanje svog deteta lično. Vi predstavljate njihov siguran prostor; s vama ona ispoljavaju i sve negativna, kao i pozitivna ponašanja. Ne zbog toga što radite bilo šta pogrešno, već zato što ste toliko toga dobrog uradili za njih.

Odrasli pokušavaju da se prilagode novoj situaciji ali i deca su ta koja se svakako iscrpljuju i osećaju uticaj pandemije emocionalno, fizički i socijalno. Hladniji meseci polako ostaju za nama, ali posledice globalne situacije sa manje socijalnih mogućnosti i sasvim drugačijeg godišnjeg odmora i raspusta mogu uzrokovati depresiju ili anksioznost i kod dece.

Ovo su neki od znakova koje ne bi trebalo da zanemarite:

1. Promene u apetitu – Prejedanje ili neuhranjenost mogu biti znaci da deca koriste hranu kao mehanizam za suočavanje sa preplavljujućim emocijama. Pratite promene u težini i imajte na umu da dete ni u kom slučaju ne smete da sramotite i osuđujete zbog promena u težini. Umesto toga, obratite pažnju na to koliko dobro im stoji garderoba i koliko konzumiraju hrane tokom dana.

2. Promene u obrascima spavanja ili ponašanju - Primećujete li da vašem detetu treba više sna ili manje sna nego inače? Ima li poteškoća sa uspavljivanjem ili razbuđivanjem? Da li se plaši da ide u krevet? Da li učestalo sanja zastrašujuće ili uznemirujuće snove? Ovo su pitanja koja bi svaki roditelj trebalo da se zapita tokom pandemije i pravovremeno reaguje ukoliko primeti drastične promene ponašanja.

3. Nagle promene raspoloženja i intenzivne reakcije - Tokom pandemije deca intenzivnije
doživljavaju emocije (tugu, zabrinutost, strah, razdražljivost, bes, sramotu, sram, gađenje itd.). Deca i tinejdžeri koji su emocionalno uznemireni često se ponašaju kao da su prkosni u ponašanju, nepridržavajući se pravila i očekivanja od razumnih zadataka. Obratite pažnju da ova ponašanja ne označite kao inat, jer deca i tinejdžeri svojim ponašanjem izražavaju ono što osećaju.

4. Gubitak interesa za aktivnosti u kojima su nekad uživala - Kada su deca u problemu, ona nam to pokazuju povlačenjem iz učešća ili bavljenja aktivnostima u kojima su nekada uživala. To može da znači gubitak interesa za igranje omiljenim igračakama, crtanje, slikanje, sport i umesto toga odabir pasivnih aktivnosti tokom nestrukturiranog vremena poput igranja video igara ili gledanja filmova itd.

5. Socijalno povlačenje - Okolnosti povezane sa pandemijom, uključujući socijalno distanciranje, izolaciju i promenu rutine, dovode do toga da deca i tinejdžeri više nego ikad doživljavaju
usamljenost. Međutim, kada dete izgubi interesovanje za interakciju sa vršnjacima, čak i na načine koji su mogući s obzirom na okolnosti, to je znak da se možda nešto više događa.

6. Negativni unutrašnji govor - Obratite pažnju na načine na koje dete govori sa sobom kada je frustrirano, uznemireno ili razočarano. Unutrašnji govor koji se verbalno izražava naglas ili u sebi sa tonom niskog samopoštovanja, poput „Ni u čemu nisam dobar“ ili „Tako sam glup, mrzim sebe“, neki su crvenih zastavica da je prisutna emocionalna uznemirenost.

7. Izraženo beznađe - Obratite pažnju na misli i verovanja vašeg deteta o budućnosti. Oseća li beznadežnost u pogledu budućnosti? Da li se dešava da dete izjavljuje da ne zna šta je smisao života ili da ne želi da živi. Obratite pažnju na to šta dete govori i pominje li da želi da naudi sebi. Ovakve reči bi trebalo da ozbiljno shvatite i da počnete sa rešavanjem problema.

8. Briga i anksioznost u novim situacijama - Pandemija je stvorila protokole kako bi vodili računa o tome  a čuvamo sebe i druge. Za neku decu i tinejdžere osećaj opasnosti i obazrivasti prelazi granice očekivanja. To se često izražava osećanjem anksioznosti u javnosti, nevoljnim izlaženjem napolje, odbijanjem kontakta sa spoljnim svetom ili izražavanjem opasnosti u društvenim prostorima nesrazmernim stvarnim rizicima.

unsplash.com

 

Ako vaše dete pokazaje neke od ovih simptoma ili ako primetite drastične promene u ponašanju koje ometaju funkcionisanje kod kuće i u školi, obratite se dečjem pedijatru i psihologu radi eventualne procene, razgovora i lečenja.

Na kraju, važno je podsetiti roditelje da su ipak samo ljudi koji su trenutno pod ogromnim stresom. Kada nakon napornog dana i balansiranja između privatnog života i posla sednemo i počnemo da razmišljamo o svim problemima koji nas muče, može delovati da je sve postalo isuviše naporno. Zato je važno da budete svesni da ni zbog koga ne morate da budete savršeni.

Deci trebaju zdravi, a ne savršeni roditelji. Potrebno im je sigurno mesto. Zaštitnik koji će ih voditi kroz ova izazovna vremena. Da bismo svojoj deci pomogli u mentalnom zdravlju tokom pandemije (i inače), moramo biti u stanju da se brinemo o svom mentalnom zdravlju i blagostanju. Ne možemo pomoći svojoj deci da se snađu u svom emocionalnom i mentalnom zdravlju ako nismo u stanju da se brinemo o svom.