Šta je autizam i kako nastaje?
Autizam je neurorazvojni poremećaj, koji pre svega karakteriše odsustvo socijalne interakcije.Izvesno je da je autizam znatno češći kod dečaka nego kod devojčica.
Jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat, mada se najčešće naglašavaju genetski faktori. Važno je naglasiti da je u pitanju grupa srodnih poremećaja sa mnogo različitih uzroka. Specifičan gen/geni još nisu potvrđeni.
Kako i kada roditelj može uočiti simptome autizma?
Autizam se javlja jako rano i roditelji već tokom prve godine mogu primetiti neke simptome i znake poremećaja. Međutim, zbog velike varijabilnosti u ispoljavanju simptoma, pouzdana dijagnoza je moguća tek oko drugog ili trećeg rođendana. Ipak ovo ne znači da je potrebno čekati treći rođendan, da biste dete odveli kod logopeda ili defektologa. Rana intervencija je od velikog značaja. Prvo, zato što postoji verovatnoća da se radi o nekom drugom poremećaju ili problemu. Primera radi, dete kome je oštećen sluh, neće se odazivati na ime. Takođe može biti reć o dizfaziji. Smatra se da je disfazija jedan od najčešćih jezičkih poremećaja u ranom detinjstvu te statistički podaci pokazuju da se disfazija javlja kod 7% dece. O čemu god da se radi, rana intervencija je od suštinskog značaja.
Postoje neki rani “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:
- Beba ne brblja i ne gestikulira sa oko 12 meseci
- Dete ne izgovara nijednu reč smisleno sa oko 16 meseci
- Dete ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2 godine
- Ne odaziva se na poziv po imenu do kraja prve godine
- Ne reaguje uvek na zvukove.
- Prestanak ili gubitak govora na bilo kom uzrastu
- Majci se čini da dete ne prepoznaje njeg glas od 6. meseca pa na dalje
- Dete ne razmenjuje vokalizaciju sa roditeljima posle 6. meseca
- Dete ne pokazuje interesovanje za lica
- Dete se ne smeje
- Dete deluje odsutno
- Preosetljivo je na različite vrste stimulacija. Može odbijati dodir, loše reagovati na buku, biti osetljivo na mirise, ili može odbijati određenu hranu
- Povređuje sebe, ujeda ili udara
- Ne angažuje se puno u imitiranju, ne ponavlja vaše pokrete
Kada je pravo vreme da se roditelj obrati stručnim licima i koja su to stručna lica?
Možda vam se čini kao previše rano, ali pravo vreme da se obratite stručnjacima je kada dete napuni 18 meseci. Uzmite u obzir da rano uključivanje deteta u intenzivne tretmane pokazuje značajno bolje socijalne i akademske ishode u kasnijim periodima života.
Najveći problemi nastaju kada godine prolaze, a problem nije identifikovan, ali i da dete bude pogrešno dijagnostikovano od stane samo defektologa, logopeda, ili pedijatra/neurologa. Najčešće se i dešava da deca budu dijagnostikovana kao disfazija, odnosno usporeno usvajanje govora i jezika.
Veoma je važno reći da tretman i lečenje uključuju dečijeg psihijatra koji je neophodan u procesu postavljanja prave dijagnoze. Roditelji treba da se uvek da se jave i dečijem psihijatru kada postoji bilo kakva sumnja o poteškoćama u razvoju govora i jezika, socijane interakcije i/ili komunikacije.
Čak i kada je reč o disfaziji ili nekom drugom poremećaju, uzmite u obzir da će dete svakako biti isfrustrirano usled ograničenog razvoja. Podrška stručnog lica kao što je dečiji psihijatar nikada nije na odmet.
povezane vesti
