Mozak za pravilno funkcionisanje zahteva kontinuirani unos hranljivih materija, posebno antioksidansa i zdravih masnoća.
Namirnice poput masne ribe, voća, povrća, celovitih žitarica i orašastih plodova ključne su za zdravlje moždanih ćelija i podržavaju mentalne funkcije kao što su koncentracija, učenje i pamćenje.
No, ishrana bogata zasićenim mastima i industrijski prerađenim proizvodima dugoročno šteti moždanim funkcijama koje regulišu obradu i pohranu informacija.
Ishrana utiče na pamćenje
Istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta Severne Karoline ističu da čak i kratkotrajno konzumiranje takve hrane može uzrokovati promene u moždanim ćelijama koje dovode do pogoršanja kognitivnih sposobnosti i povećanog rizika za razvoj neurodegenerativnih bolesti poput demencije i Alchajmerove bolesti.
Shutterstock
"Znali smo da ishrana i metabolizam mogu uticati na zdravlje mozga, no nismo očekivali da će se upravo CCK interneuroni u hipokampusu, vrlo specifična i osetljiva grupa ćelija, direktno poremetiti već nakon kratkotrajnog unosa hrane bogate mastima. Posebno nas je iznenadilo koliko brzo su se ove ćelije prilagodile smanjenoj dostupnosti glukoze, a ta promena sama po sebi bila je dovoljna da ugrozi funkciju pamćenja", izjavila je voditeljka istraživanja i profesorka farmakologije Huan Song.
Poznato je da debljina, kao hronična i progresivna bolest, šteti zdravlju mozga tako što smanjuje protok krvi, smanjuje volumen mozga i potiče neuroinflamaciju.
Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da štetni učinci ishrane mogu početi i pre nego što dođe do same gojaznosti.
Tokom istraživanja, naučnici su miševe hranili visokomasnom ishranom koja je nalikovala tzv. zapadnjačkom načinu ishrane.
Već nakon samo četiri dana, znatno pre nego što bi se razvila gojaznost, uočena je neuobičajena aktivnost CCK interneurona u mozgu.
Shutterstock
No, kontrolisani vremenski period bez unosa hrane uspeo je da ublaži štetne učinke ove ishrane.
Post je doveo do smirenja hiperaktivnih moždanih ćelija i poboljšanja funkcije pamćenja.
Osim toga, određeni lekovi pokazuju potencijal u suzbijanju tih negativnih posledica.
Tokom posta telo prelazi s korišćenja glukoze na sagorevanje pohranjenih masnoća kao izvora energije.
Istraživači su otkrili da obnavljanje nivoa glukoze u mozgu pomaže u normalizaciji aktivnosti CCK interneurona.
Uz to, značajnu ulogu ima i smanjenje aktivnosti ili ekspresije enzima piruvat-kinaze M2 (PKM2), koji upravlja ključnim korakom u pretvaranju glukoze u energiju.
Postoje dokazi da lekovi poput metformina i rapamicina, određeni biljni spojevi te restrikcija kalorija mogu uticati na aktivnost ovog enzima.
Ova otkrića su nedavno objavljena u naučnom časopisu Neuron, a istraživački tim najavio je daljnja ispitivanja uticaja visokomasne ishrane na razvoj Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije.
Takođe planiraju proučiti prehrambene režime koji podstiču pravilnu regulaciju šećera u mozgu, kako bi otkrili imaju li oni zaštitni učinak na kognitivne funkcije.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
