Mozak brže stari: Ako se jedna stvar stalno ponavlja uveče, zdravlje je možda u problemu

Prema novom istraživanju, uporna nesanica može biti mnogo gora od prolaznog problema – postepeno narušava pamćenje i mentalnu oštrinu.

U studiji objavljenoj u časopisu Neurology, identifikovana je zabrinjavajuća veza: starije osobe koje pate od hronične nesanice imaju veću verovatnoću ubrzanog starenja mozga. Ove promene se otkrivaju i kognitivnim testovima i snimcima koji pokazuju promenjenu strukturu mozga.

U istraživanju je učestvovalo 2750 kognitivno zdravih odraslih osoba prosečne starosti od 70 godina. Učesnici, koji su u proseku praćeni 5,6 godina, podvrgavali su se godišnjim testovima izvršnih funkcija, vizuelno-prostornog rasuđivanja i drugih dimenzija spoznaje.

Oštećenje mozga

Prema podacima, 14 odsto onih sa hroničnom nesanicom razvilo je blago kognitivno oštećenje ili demenciju, dok je 10 odsto onih koji nisu imali hroničnu nesanicu razvilo blago kognitivno oštećenje ili demenciju. Istraživači kažu da je ta razlika značajna u studiji ove vrste. Osobe sa hroničnom nesanicom stare ekvivalentno 3,5 dodatnih godina, što je zasnovano na prosečnim kognitivnim performansama i biomarkerima mozga očekivanim za različite starosne grupe.

Shutterstock

Dijego Z. Karvaljo, specijalista za medicinu sna u klinici Mayo i glavni autor studije, rekao je da rad podržava sve više dokaza da suboptimalan san, već u srednjim godinama, može nagovestiti neurodegeneraciju. Napomenuo je da studija pokazuje samo povezanost, a ne uzročnost. "Moglo bi biti i da loš san u ranoj fazi može biti pokazatelj kognitivnog pada", rekao je.

Očuvanje zdravlja mozga

Santjago Klokjati-Tuco, specijalizant neurologije u bolnici ,,Yale New Haven" koji proučava san i zdravlje mozga, rekao je da je jedan od ključnih nalaza u studiji bio da su ljudi sa nesanicom koji su spavali manje sati imali lošije ishode, uključujući slabije kognitivne performanse i više promena u mozgu. „Ako se ovi rezultati potvrde u budućim studijama, mogli bi pomoći u oblikovanju strategija za očuvanje dugoročnog zdravlja mozga, uzimajući u obzir ne samo kvalitet sna, već i koliko dugo ljudi spavaju“, rekao je za The Washington Post Klokjati-Tuco, koji nije bio uključen u studiju.

Shutterstock

Istraživanja sna i zdravlja mozga naglo su porasla u poslednjoj deceniji, otkrivajući važne veze između lošeg sna i stanja poput demencije i Alchajmerove bolesti. Značajna studija iz 2021. objavljena u JAMA Neurology pokazala je da je spavanje više ili manje od idealnog raspona od sedam do osam sati povezano sa kognitivnim poteškoćama. Spavanje manje od šest sati ili više od devet sati takođe je povezano sa drugim zdravstvenim problemima, uključujući viši indeks telesne mase i povećane simptome depresije.

Karin Dž. Džonson, neurolog specijalizovan za poremećaje spavanja, rekla je da je ova vrsta detaljnog nalaza prilično nova za njeno područje. Adekvatan odmor je ključan, dodala je, jer se smatra da proces čišćenja mozga od toksina prati cirkadijalni ritam i najbolje funkcioniše tokom spavanja. Johnson, saradnica Američke akademije za neurologiju koja nije bila uključena u studiju, nada se da bi povećanje sati sna među mlađim generacijama moglo dovesti do zdravije populacije u budućnosti. Takođe se zalaže za promene politika, poput kasnijeg početka školske godine, kako bi se podržale bolje navike spavanja. „Važno je postaviti temelje davanjem ljudima dovoljno vremena za spavanje“, rekla je.

 

Bonus video: