Znamo da visoki nivoi kortizola nisu dobri za zdravlje. Nije potrebno imati medicinsko znanje o hormonima i neurotransmiterima da bismo to prihvatili bez dodatnih pitanja. Svi želimo da smanjimo nivo ovog hormona koji se oslobađa kao odgovor na stres.
„Kortizol se povećava kao odgovor na zahtevne situacije ili percipirane pretnje. Naše telo je osmišljeno da kortizol oslobađa povremeno, ali problem nastaje kada njegovi nivoi ostaju hronično povišeni, što može uticati na imunološki sistem, san i raspoloženje“, ističe psihološkinja Pilar Guera Eskudero.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Zapravo, kako bismo stekli utisak koliko prekomeran nivo kortizola može da bude štetan za naše zdravlje, prisetimo se jednog od objašnjenja koje daje doktor Vicente Mera, stručnjak za anti-aging medicinu iz kompanije ,,Sha Wellness", u svojoj knjizi Mladi u bilo kojoj dobi (HarperCollins): „Kortizol smanjuje imunitet jednako ozbiljno kao i terapije koje koristimo kod transplantiranih pacijenata ili onih sa autoimunim bolestima. Zbog toga se pojavljuju male latentne infekcije poput herpesa ili ozbiljnije poput upale pluća kod pušača kada su izloženi stresu“, objašnjava.
Shutterstock
Na isti način, prihvatili smo i potrebu za povećanjem nivoa hormona sreće poput serotonina, koji stabilizuje naše emocije i raspoloženje. Kao i endorfina, koji izazivaju euforiju, sprečavaju stres i prirodno ublažavaju bol. U tom smislu mislimo da samo određene aktivnosti poput masaže ili meditacije mogu pomoći u postizanju oba cilja. To je potpuno tačno, ali istina je i da postoje druge, manje očite i svakodnevnije aktivnosti koje pomažu u tome, navodi Vogue.
„Istina je da fizičke aktivnosti poput plivanja ili tai čija mogu da budu izuzetno efikasne u smanjenju kortizola, ponekad čak i više od meditacije, posebno ako ova potonja izaziva frustraciju ili ju je teško održavati duže vreme. Sve zavisi od osobe: meditacija se pokazala efikasnom u snižavanju nivoa kortizola, ali ako je neko smatra teškom ili stresnom, pokušaj meditiranja može da bude kontraproduktivan.
Shutterstock
U tim slučajevima vežbanje nudi prirodniji i pristupačniji put za smanjenje stresa bez potrebe da se osoba prisiljava da smiri um. Omogućuje prirodnije odvraćanje pažnje i oslobađanje napetosti jer, za razliku od meditacije koja zahteva svestan napor za fokusiranje uma, fizička aktivnost podstiče spontano odvajanje od stresnih misli“, objašnjava Guera Eskudero.
1. Smisao za humor
„Smeh je jedan od postupaka koji oslobađaju serotonin i endorfine. Najbolji lek protiv nedaća uvek je smisao za humor. U pravoj meri, shvatanje života kroz neku duhovitu prizmu nije samo zabavno, već i smanjuje nivo kortizola i upalnih procesa“, objašnjava doktor Mera, koji ne isključuje čak ni terapije smehom.
Shutterstock
Ako ne to, gledanje komedije ili podsticanje društvenih odnosa koji nas čine srećnima su sigurna opcija.
2. ,,Shinrin Yoku" ili, jednostavnije rečeno, šetnje prirodom
Sedelački način života je loš saputnik za stvaranje endorfina i serotonina, kako nam potvrđuje doktorka Ángela Laneza, ginekološkinja i stručnjakinja za reproduktivnu endokrinologiju i medicinska direktorka Instituta za medicinu koja se bavi borbom protiv starenja.
Shutterstock
„Prema raznim istraživanjima, osobe koje provode više od 8 sati dnevno sedeći imaju 65 % više verovatnoće da će iskusiti hronični umor i promene raspoloženja“. Stoga je kretanje siguran izbor, ali ako tražimo aktivnost koja značajno snižava nivo kortizola, Laneza preporučuje takozvane šumske kupke (Shinrin Yoku): „Šetnja prirodom u trajanju od 20 minuta može smanjiti kortizol za 16 %, što podstiče mentalni mir“.
3. Jedenje čokolade
Shutterstock
Tamne (sa visokim procentom kakaa) i umereno. Znajući da je dokazano, kako objašnjava Jaraset del Castiljo, nutricionistkinja Instituta za medicinu koja se bori protiv starenja, da „čokolada nije samo užitak za nepce, već oslobađa endorfine, hormone sreće“. Kockica ili dve dnevno čokolade sa 85 % kakaa (ili više) uveliko pomaže.
4. Istezanje i promena položaja
Ovo je jedna od preporuka Beatriz Krespo, doktorke medicine i sportskih visokih postignuća i autorke knjige Zdravi mikrohabiti (Editorial B).
Shutterstock
„Ustajanje, istezanje ruku ili jednostavno zauzimanje stava moći na nekoliko sekundi smanjuje stres i povećava samopouzdanje, prema Univerzitetu Harvard“, tvrdi. Istezanje opušta mišiće i takođe snižava nivo kortizola.
5. Plivanje
Shutterstock
Odlazak na bazen zimi ili plivanje na otvorenom leti je jedna od najboljih anti-stres aktivnosti koje postoje. Tako potvrđuje doktorka Llaneza: „Istraživanje klinike Mayo otkriva da plivanje smanjuje nivo kortizola za 30 % i poboljšava kvalitet sna. To je aktivnost niskog intenziteta koja podstiče opuštanje i poboljšava cirkulaciju krvi“, zaključuje.
Reč kardiologa
Podsećamo, specijalista interne medicine i kardiolog Rodoljub Ristić otkrio je na koje sve načine nerviranje i stres utiču na srce i na pritisak.
On je istakao koliko je u stvari loše što većina ljudi potiskuje sve nevolje i drži nezadovoljstvo u sebi.
Shutterstock
„Na genetiku ne možemo da utičemo, ali možemo da je modifikujemo tako da se ona ne ispolji u kardiovaskularnim oboljenjima, ako činimo sve što je moguće da se to ne ispolji.
Stres je jedan od veoma bitnih faktora u nastajanju ovih oboljenja. Ljudi koji žive i provode dane u stresu, koji imaju stres i na poslu i van njega nisu svesni u kakvom su riziku“, kazao je doktor Ristić za TV Prva.
Bonus video:
