Mnogi ljudi su u nekom trenutku iskusili sagorevanje na poslu, ali nedavna studija pokazuje da vežbanje može pomoći – pod uslovom da nije previše ili premalo.
Istraživači su, u studiji objavljenoj u časopisu Journal of Occupational and Environmental Medicine, ispitali radni život i navike vežbanja više od 500 zaposlenika kako bi procenili utiče li fizička aktivnost na emocionalnu iscrpljenost i zadovoljstvo poslom. Istraživači su otkrili da fizička aktivnost ima uticaja, ali samo kada je umerena. Zanimljivo je da aktivnost visokog intenziteta nije smanjila sagorevanje ili ,,burnout" više nego aktivnost niskog intenziteta.
Shutterstock
Opšta korelacija između vežbanja i sagorevanja na poslu u skladu je s postojećim istraživanjima na tu temu, rekla je za Health autorka studije Mišel Vulf Marenus, dr. sc., naučnica u Personify Health-u i pomoćna članica na Univerzitetu George Mason. Međutim, objasnila je da ova studija ,,dodaje dodatni aspekt u odnosu na intenzitet telesne aktivnosti, pokazujući uticaj umerenih nivoa na sagorevanje."
Evo šta još trebate znati o novom istraživanju, kao i koje vrste vežbi mogu pomoći u smanjenju sagorevanja na poslu.
Istraživanje kako trening utiče na sagorevanje
,,Želeli smo rasvetliti načine na koje podsticanje fizičke aktivnosti može imati širi uticaj na zaposlenika osim fizičkog zdravlja", rekla je Marenus.
Kako bi to postigli, Marenus i njeni kolege zamolili su 520 zaposlenika sa punim radnim vremenom da popune ankete o svom stresu povezanim s poslom i navikama telesne aktivnosti. Rekla je da su u istraživanju umerenu telesnu aktivnost definisali kao:
- tri ili više dana od najmanje 20 minuta visoke telesne aktivnosti, poput trčanja,
- pet ili više dana od najmanje 30 minuta umerene telesne aktivnosti poput vežbi snage, plesa ili planinarenja
- pet ili više dana radeći kombinaciju ta dva.
Istraživači su potom podelili uzorak u grupe niske, srednje (umerene) i visoke aktivnosti na osnovu njihovih prijavljenih ,,metabolički ekvivalentnih" minuta nedeljno. Takođe su razmotrili tri aspekta sagorevanja: emocionalnu iscrpljenost, lično postignuće i depersonalizaciju (kada zaposleni više ne vide kupce kao ljudska bića).
Nešto više od polovine učesnika - oko 53 % - izjavilo je da učestvuje u umerenoj telesnoj aktivnosti, dok su preostali učesnici otprilike ravnomerno podeljeni među druge dve grupe. Nakon analize, istraživači su otkrili da su učesnici koji su izjavili da se bave umerenom telesnom aktivnošću bili najmanje emocionalno iscrpljeni i da su se osećali lično najispunjenijima. Rezultati depersonalizacije bili su uglavnom isti u sve tri grupe.
Shutterstock
,,Ovi nalazi se slažu sa mnoštvom prethodnih istraživanja koja otkrivaju da umerena fizička aktivnost smanjuje stres i poboljšava raspoloženje, što bi objasnilo smanjen osećaj sagorevanja na radnom mestu", rekla je dr. Džejmi Šapiro, profesorka psihologije na Univerzitetu Denver, specijalizovana za sport i telesnu aktivnost.
Edvard De La Tore, pomoćnik direktora operacija na Univerzitetu Chapman Crean College of Health and Behavioral Sciences, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da sveukupno, studija ima akademsku i praktičnu vrednost. ,,Kvantitativno istraživanje i analiza bili su dobri i verujem da korelacija između veće telesne aktivnosti i nižih slučajeva sagorevanja ima i intuitivnog smisla", rekao je.
Međutim, studija ima nekoliko ograničenja. Tim se oslanjao na podatke koje su učesnici sami prijavili, koji su obično manje tačni, i u studiju je uključen samo mali broj učesnika. ,,Hiljadu ili 2000 učesnika bilo bi idealnije", rekla je Marenus.
Zašto umerena fizička aktivnost može pomoći u zadovoljstvu poslom
Prema Marenus, vežbanje može smanjiti sagorevanje na poslu jer uključuje provođenje vremena van posla, pružajući zaposlenicima priliku da se oporave od problema povezanih s poslom. Osim toga, telesna aktivnost omogućava zaposlenicima da "napune resurse" kao što su zdravlje kardiovaskularnog sistema, raspoloženje, emocionalna regulacija i pamćenje.
De La Tore je takođe primetio da ljudi koji vežbaju mogu imati više samopouzdanja i veći osećaj kontrole, bilo zbog fizičke aktivnosti ili pojačanog samopouzdanja izazvanog njome, te stoga doživljavaju manje slučajeva sagorevanja.
Shutterstock
Ali zašto treninzi većeg intenziteta nisu bili korisniji od umerene fizičke aktivnosti? Jedna mogućnost, rekla je Marenus, je da veličina uzorka studije nije uključivala dovoljno učesnika koji su se bavili vežbanjem visokog intenziteta. Međutim, ona misli da je verovatniji razlog to što jednostavno može biti prezahtevno uskladiti radne obaveze i zahtevnu rutinu vežbanja, poput treninga za maraton.
Drugo objašnjenje uključuje hemikalije koje se oslobađaju tokom vežbanja visokog intenziteta. ,,Vežbanje visokog intenziteta, posebno tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do oslobađanja veće količine kortizola u ljudskom telu, što čini ljude spremnijima za emocionalni stres i mentalni umor”, rekao je De La Tore. ,,Stoga se čini da je umerena aktivnost povezana sa opštom ravnotežom i dobrobiti."
Koje vežbe su prikladne u borbi protiv sagorevanja
Marenus je rekla da bi idealna nedeljna rutina bila tri do pet dana ,,vrlo izazovnih" vežbi u kombinaciji sa ,,danima u kojima vam je puls ubrzan, ali još uvek možete razgovarati". Neki primeri uključuju brzo hodanje, vožnju biciklom, jogu, lagano plivanje i piklbol (engl. pickleball), dodala je Šapiro.
Shutterstock
Marenus je takođe rekla da postoje i mali načini za povećanje aktivnosti, od penjanja stepenicama do parkiranja automobila dalje od zgrade kako biste postigli više koraka. Da biste iskoristili opšte koristi telesne aktivnosti, većina stručnjaka preporučuje vežbanje najmanje 45 minuta tri ili četiri dana u nedelji, dok drugi predlažu do 75 minuta umerenog do visokog intenziteta vežbanja pet ili šest dana u nedelji, istakao je De La Tore. ,,Potrebno je oko sedam nedelja doslednog truda da bi se biološke promene registrovale u ljudskom telu", dodao je.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
