Napitak protiv stresa: Provereno smanjuje napetost i poboljšava raspoloženje, a ukus mu je bolji od kafe

Napici od kakaa mogu pomoći u oslobađanju od stresa, a istovremeno neutralizovati negativan uticaj masne hrane za kojom se mnogi od nas okreću kada smo pod stresom.

Ako jedete masnu hranu tokom stresnih perioda, pijenje kakaa može vam pomoći da se brže oporavite od stresa, pokazuje nova studija, piše Medical News Today.

Iako se u stresnim periodima najčešće okrećemo hrani sa visokim udelom masti, konzumiranje kakaa može nam pomoći da se brže oporavimo od fizioloških efekata stresa. To pokazuje nova studija Univerziteta u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Shutterstock

Autori studije - koja je objavljena u Food & Function - prethodno su dokazali da konzumacija masne hrane može negativno uticati na vaskularnu funkciju i smanjiti kortikalnu oksigenaciju tokom stresnih situacija, te sprečiti naknadni oporavak tela.

Kakao sadrži flavanol, epikatehin, koji opušta sloj endotelnih ćelija krvnih sudova, poboljšava njihovu funkciju i rešava povišeni krvni pritisak, što je uobičajena reakcija na stres.

Konzumacija kakao napitka povezana je s boljim odgovorom na stres

Za trenutnu studiju, naučnici su angažovali 23 mlade, zdrave osobe, muškarce i žene. Svako je dobilo obrok bogat mastima, praćen napitkom od kakaa sa visokim ili niskim sadržajem epikatehina, sat i po pre nego što su bili podvrgnuti stres testu od osam minuta.

Njihova vaskularna funkcija procenjena je merenjem njihove dilatacije posredovane brahijalnim protokom, što ukazuje na to koliko se arterija može proširiti u slučaju povećanog protoka krvi. To je urađeno na početku ispitivanja, a zatim 30 i 90 minuta nakon stresnog zadatka.

Shutterstock

Za grupu sa visokim udelom epikatehina, 30-minutna dilatacija posredovana protokom bila je niža, a već se značajno poboljšala nakon 90 minuta, što ukazuje na brži oporavak od efekata stresa.

Mereni su i drugi efekti stresa, uključujući prefrontalnu kortikalnu oksigenaciju, protok krvi u podlaktici, krvni pritisak, kardiovaskularnu aktivnost, prečnik zajedničke karotidne arterije i protok krvi, kao i raspoloženje. Kod tih merenja nisu uočene razlike između grupa sa visokim i niskim udelom epikatehina.

Zašto masna hrana pogoršava stres?

Iako hrana sa visokim udelom masti može biti ukusna i utešna, prethodni rad istraživača snažno sugeriše da je, ako osoba želi da se oporavi od loših efekata stresa, zapravo najbolje izbegavati takve namirnice.

To posebno važi za ljude koji imaju stresne poslove ili koji redovno doživljavaju stres.

,,Jako stresni poslovi mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti do 40% u poređenju sa pojedincima koji su oslobođeni tih stresora. To je verovatno, bar delimično, zbog stalnih oštećenja vaskularne funkcije izazvanih stresom, koja mogu postati trajnija oštećenja“, rekla je dopisna autorka studije, dr. Katarina Rendeiro, predavač na Katedri za nauku o ishrani na Univerzitetu u Birmingemu.

Shutterstock

Čeng-Han Čen, MD, sertifikovani interventni kardiolog i direktor Programa za strukturalno srce u Medicinskom centru ,,MemorialCare Saddleback" u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju, naveo je moguće efekte dugotrajnog stresa na osobe koje nemaju vremena za oporavak između stresnih događaja.

Primetio je da ,,povišen nivo stresa tokom dužeg vremenskog perioda može rezultirati hroničnim povećanjem hormona stresa, upalama i krvnim pritiskom, što zatim može dovesti do kardiovaskularnih poremećaja poput hipertenzije, srčanog ili moždanog udara.”

Rendeiro je istakla da manje smanjenje dilatacije posredovane protokom može biti jednako značajno povećanje rizika od kardiovaskularnih bolesti osobe.

Zašto flavanoli iz kakaa mogu neutralisati uticaj stresa?

Prema dr. Katarini Rendeiro, nije potpuno jasno zašto konzumacija masti odlaže oporavak dilatacije posredovane protokom nakon mentalnog stresa, iako postoje dokazi o povišenim nivoima triglicerida i C-reaktivnog proteina u krvi nekoliko sati nakon konzumacije masne hrane.

Povišeni nivoi ovih supstanci smanjuju nivo dušikovog oksida izvedenog iz endotela, oštećujući funkciju endotelnih ćelija. Ovo je možda razlog zašto kakao pomaže.

Mišel Rautenštajn, preventivna kardiološka dijetetičarka i stručnjakinja za zdravlje srca u ,,EntirelyNourished", koja takođe nije bila uključena u studiju, tvrdi da flavanoli kakaovca “mogu pomoći u smanjenju vremena oporavka od stresa bez obzira na konzumiranje masne hrane zbog svoje sposobnosti da povećaju nivo azotnog oksida.”

Shutterstock

Rendeiro je na sličan način primetila da epikatehin u kakau povećava ,,dostupnost vazodilatatora dušikovog oksida, za koji je poznato da poboljšava vaskularnu funkciju."

,,Flavanoli”, objasnila je Rautenštajn, ,,vrsta su flavonoida, grupe biljnih spojeva poznatih po svojim antioksidativnim i protuupalnim svojstvima. Ostali izvori flavanola uključuju zeleni čaj, kore jabuka, bobičasto voće i grožđe.”

Takođe postoje indikacije, rekla je Rendeiro, da ,,čestice lipoproteina bogate trigliceridima mogu izazvati direktnu povredu vaskularne stene. S druge strane, konzumacija masti indirektno može izazvati endotelnu disfunkciju povećanjem oksidativnog stresa.”

Kakao, zeleni čaj i bobičasto voće mogu pomoći u borbi protiv stresa

Međutim, naučnici su otkrili da po svemu sudeći kakao nema blagotvoran efekat na ograničenje oksigenacije mozga usled stresa.

„Promene u protoku krvi u mozgu izazvane stresom mogu rezultirati kognitivnim promenama kao što su poteškoće sa koncentracijom, poteškoće sa pamćenjem, poremećeno donošenje odluka ili čak promene u raspoloženju“, objasnio je Čen. Uprkos tome, nalazi studije o kakaovcu su dobrodošli.

Shutterstock

„Dobra vest“, zaključila je Rendeiro, „je da, kada ste pod stresom, ako ne možete a da ne posegnete za masnom hranom, dodavanjem zdrave hrane bogate flavanolima tom obroku, možete minimizirati efekte stresa i kombinovanih masti u vaskularnoj funkciji.“

Studija navodi da možete konzumirati 5,5 kašika neprerađenog kakaa, 2 šolje zelenog čaja ili 300 grama bobičastog voća kako biste dobili sličnu količinu korisnih flavanola koja je bila određena u studiji.

„Za početak, ne želimo ohrabrivati ljude da jedu masnu hranu u kontekstu stresa, ali u situacijama u kojima se to dogodi, imate dodatnu prehrambenu strategiju koju možete koristiti za ublažavanje tih efekata“, savetovala je dr. Katarina Rendeiro, jedna od autorki studije. 

 

 

Bonus video: