Australijski istraživači tvrde da su razvili prvi test ove vrste koji može precizno predvideti kada će osoba razviti prve simptome demencije, na osnovu starosti i odgovora na intervju.
Floreyjev indeks demencije dizajniran je tako da koristi neuropsihološke podatke iz tri dugoročne studije koje su pratиле skoro 3800 učesnika koji su u početku bili zdravi, a kasnije su im dijagnostikovali Alchajmerovu bolest.
Istraživači koji su razvili indeks predvideli su kada će te odrasle osobe razviti simptome demencije na osnovu podataka iz perioda kada nisu imali simptome, a zatim su ove procene uporedili sa stvarnom starošću dijagnoze, piše The New York Post.
„Sada je potrebno potvrditi validnost testa, ali potencijalno bi mogao biti korišćen kao alat za probir osoba starijih od 60 godina koje nemaju simptome blagih kognitivnih oštećenja ili Alchajmerove bolesti, naročito onih koji su u riziku“, izjavio je Yijun Pan, istraživač na Florijevom institutu za neuroznanost i mentalno zdravlje u Australiji.
Test
Pan je bio koautor studije objavljene u časopisu JAMA Network Open koja je otkrila rezultate modela koji je imao dozvoljeno odstupanje od oko 18 meseci za blaga kognitivna oštećenja i osam meseci za demenciju.
Test se oslanja na rezultate pacijenata iz kliničke procene demencije (Clinical Dementia Rating [CDR] Scale), koja procenjuje sposobnost pamćenja i prosuđivanja, hobije i druge faktore životnog stila, na osnovu razgovora sa pacijentom i njegovim starateljem.
Dr. Liron Sinvani, direktorka gerijatrijske bolnice Nortvel, rekla je da je CDR „prilično sveobuhvatan“, ali da se „vrlo retko koristi u rutinskoj kliničkoj praksi, gde se pružaoci usluga odlučuju za kraću procenu.“
„Dakle, to dovodi u pitanje praktičnost ovog testa“, rekla je Sinvani. „Iako sada postoje elektronske verzije ove procene, osoba koja provodi ovu procenu mora prethodno da prođe obuku, a ona može trajati 20 minuta, a ponekad i duže.“
Florijev indeks demencije nije dostupan zdravstvenim radnicima, niti je testiran u kliničkim uslovima. Naučnici se nadaju da će na kraju ipak pomoći pacijentima da dobiju više vremena za donošenje odluka o svojoj nezi.
Ne postoji lek
Trenutno u svetu 55 miliona osoba boluje od demencije. Do 2050. taj broj će narasti na 139 miliona. Svake tri sekunde jedna osoba u svetu razvije demenciju, a 75 posto slučajeva demencije u svetu je neprepoznato i nedijagnostikovano. U 40 % slučajeva demencija se može odgoditi ili prevenirati. Prosečno trajanje Alchajmerove bolesti i postdijagnostička nega je od osam do 12 godina.
Ne postoji lek za demenciju ili Alchajmerovu bolest, ali određeni lekovi mogu pomoći u privremenom ublažavanju ili usporavanju nekih simptoma.
„Demencija je hronična progresivna bolest koja je u ovom trenutku nepovratna. Ne postoji smisleno lečenje koje može preokrenuti tok bolesti“, rekla je dr. Sinvani. „Dakle, pitanje je“, nastavila je Sinvani, „da li bi ljudi želeli da znaju hoće li i kada razviti demenciju i mogu li te informacije nekome pomoći ili ih mogu zapravo učiniti još nervoznijima?“
Bonus video: